Festivali i smotre

Završeni "Zoranovi dani" Sve više mladih na sceni

Zaječar, 9. novembra - Glumci Nenad Jezdić, Anita Mančić i Nebojša Glogovac, dobitnici su ovogodišnje tradicionalne nagrade "Zoranov brk" na jubilarnoj desetoj pozorišnoj manifestaciji "Zoranovi dani" u Zaječaru. Izuzetno, ove godine, ovu vrednu nagradu podelili su kolektivno i mladi glumci beogradskog Narodnog pozorišta. Stručni žiri činili su glumica Eva Ras, pozorišni kritičar Milutin Mišić i predstavnik grada domaćina Bora Dimitrijević, predsednik Fondacije "Zoran Radmilović". Od 2. do 9. novembra na sceni zaječarskog Pozorišta "Zoran Radmilović" u osam predstava prodefilovalo je sedamdesetak glumaca iz Zaječara, Sombora, Beograda i Budve. S velikom pažnjom zbivanja na smotri pratilo je, prema slobodnoj proceni, oko dve ipo hiljade posetilaca. Jubilarnu smotru otvorio je glumac Branislav Lečić. Prve večeri festivala nastupili su glumci grada domaćina sa predstavom"A Leonardo?" Evalda Flisara. Somborci su druge večeri Šekspirovom komedijom "Bogojavljenska noć" izmamili aplauze publike. Zatim su sledile predstave "Đe god sam bio, svud sam poginuo" Dragoslava-Zlatana Dorića (Pozorište"Slavija"), "Alo, ovđe mobilni" Laleta Bojičića, takođe u izvođenju Pozorišta "Slavija", "Leda" (Ateljeja 212, Beograd), "Karolina Nojber" Nebojše Romčevića (Nikita Milivojević, Budva),"Odvažne devojke" Rone Munro ( Beogradsko dramsko pozorište), "Komedijaši" (Narodno pozorište Beograd) i "Zlatno runo" Borislava Pekića (Nebojša Bradić, produkcija G 17 plus). Za vreme Zoranovih dana biće predstavljene knjige:"Izabrane drame Aleksandra Popovića", koju je priredio Radomir Putnik, a uredio Slobodan Joković, "Nušić pozorišni stvaralac XX veka", autora Dragane Čolić-Biljanovski, profesora FDU u Beogradu, i "Vilovnjak sa istočnih strana" Milosava-Buce Mirkovića. Pokrovitelji ovogodišnjih Zoranovih dana su Ministarstvo za kulturu Republike Srbije i Skupština opštine Zaječar. Festival je pomogla i timočka privreda.

Festival etnološkog filma Publika u Zaječaru videla pet filmova sa Međunarodnog festivala

Zaječar, 1. novembra - Poštovaoci etnologije i pokretnih slika imali su, u zaječarskom Radul-begovom konaku, svoje veče. Peti festival etnološkog filma protekao je u zanimljivom predavanju Božidara Zečevića, profesora teorije filma u Beogradu, o antropološkom filmu, i u projekciji pet ostvarenja sa 10. Međunarodnog festivala etnološkog filma održanog u našem glavnom gradu. Publici su prikazani filmovi: "Ljubav, zavet" Vladimira Perovića (proizvodnja BK Telekom), dobitnik gran prija, "Strig" Zorana Armenskog (Foto kino klub "Maleš" u Berovu, Makedonija), kao i tri ostvarenja timočkih autora. Golub Radovanović, direktor Narodne biblioteke u Sokobanji, autor je filma "Vratilo, navratilo, povratilo" (proizvodnja "Soko", TV Sokobanja), Suzana Antić, kustos Narodnog muzeja "Zaječar", potpisuje film "Narodna umetnost Timočke krajine" (TTV Zaječar), a Paun Durlić, direktor majdanpečkog muzeja, film "Neka bude svetlost" (RTV Majdanpek).

Mokranjcu u spomen Ovogodišnji, 36. "Mokranjčevi dani" u Negotinu, trajaće od 11. do 18. septembra

Negotin, 3. septembra - Bogat i raznovstan program biće obeležje i ovogodišnjeg festivala "Mokranjčevi dani", čiji će domaćin, tradicionalno, biti Negotin, rodni grad slavnog kompozitora, od 11. do 18. septembra. Uz nastupe renomiranih horova i muzičkih ansambala, predviđene su i promocije knjiga, izložbe, projekcije filmova i drugi sadržaji. Uoči festivala, 11. septembra, publici će se predstaviti pesnik i kompozitor Gradimir Stanisavljević sa gostima. Manifestacija će svečano biti otvorena u dvorištu kompozitorove kuće, 12. septembra. Episkop timočki gospodin Justin, sa negotinskim sveštenstvom, osveštaće objekte u kompleksu Mokranjčeve rodne kuće, a prigodnu besedu Mokranjcu u čast govoriće Svetislav Božić. U Domu kulture predstaviće se hor Narodnog pozorišta Beograd, sa solistima Opere, pod dirigentskim vođstvom Đorđa Pavlovića. U Muzeju Hajduk Veljka biće otvorena izložba slika Dragoljuba Stajkovića. U Domu kulture planirana je srpska solo pesma u izvođenju učesnika Festivala Obzorje na Tisi, a u Mokranjčevoj kući starogradske pesme interpretiraće "Ruzmarin" iz Leskovca. U Hotelu "Krajina" biće održana sednica Inicijativnog odbora za formiranje zadužbine "Stevan Mokranjac". U kući Stevana Mokranjca biće predstavljena knjiga "Negotinska krajina" Vuka Stefanovića Karadžića. U Domu kulture predviđen je koncert Bore Dugića i orkestra KUD-a "Abrašević" iz Kragujevca. Festivalskoj publici predstaviće se i Sonja Perišić, a gosti će biti Kristina Cvejić, pobednik Zlatne frule srpskog Balkana, grupa "Smilje" i pobednik takmičenja violinista na festivalu "Carevčevi dani". U crkvi Svete Trojice nastupiće Srpski muški hor iz Beograda, a u Mokranjčevoj kući biće promovisan treći broj časopisa "Mokranjac". Predviđeno je i predstavljanje knjige "Njegoš i muzika" autora dr Branke Radović, kao i književni portret pesnika Vlaste Mladenovića. Dela srpskih kompozitora inspirisana narodnom izvornom muzikom interpretiraće u hramu kulture u Negotinu novosadski solisti i Kamerni gudački orkestar. Dirigovaće Zoran Hristić. U pravoslavnom hramu nastupiće Beogradski kamerni hor sa glumcima Petrom Kraljem i Ljiljanom Dragutinović. Kod spomenika Hajduk Veljka planiran je zajednički nastup učesnika u natpevavanju horova. U Domu kulture natpevavaće se horovi iz Beograda, Niša, Valjeva, Banjaluke i Negotina. Ovogodišnji Festival "Mokranjčevi dani" zatvoriće besedom, u dvorištu kompozitorove rodne kuće, Zoran Hristić, predsednik Programske komisije Festivala, uz nastup Prvog beogradskog pevačkog društva.

Izabrana najlepša Vlajna Emili Nikolić iz Grackova pobednik na izboru koji je organizovala Radio Doina u Grabovici

Grabovica, 3. avgusta - Povodom pet godina postojanja radio stanice Doina (Radio D-96), u Grabovici, kod Kladova, 3. avgusta, organizovan je izbor najlepše Vlajne, na kome su učestvovale kandidatkinje iz mesta širom Timočke krajine. Za najlepšu proglašena je Emili Nikolić iz Grackova, kod Zaječara (na slici u sredini). Titulu prve pratilje ponela je Marija Zdravković iz Brestovca, kod Bora (na slici treća s leva), a druge pratilje Sandra Mijucić iz Plavne, opština Negotin (na slici prva s leva). U okviru ove manifestacije organizovano je i takmičenje pevača amatera. Prvo mesto osvojio je Nebojša Kostandinović. Za dobro raspoloženje gostiju pobrinuli su se Orkestar "Biseri", Biserka Jepurović, Milisav Florić, Mile Radukanović - Crni i Orkestar "Balkan Ekspres" iz Leskovca. Glavni organizatori i sponzori bili su Radio Doina i Delta petrol u Grabovici, a realizaciju manifestacije pomogli su i Radio Djerdap, Butik Dea i Agencija Trajan iz Kladova, folklorna grupa Kulturno - umetničkog društva iz Grackova, Restoran Grabovički raj i Kafić Afrodita u Grabovici i kompanija Sezam automatik u Boru. "Veoma nam je drago što je ova manifestacija uspela. Trudićemo se da ona, u širem obliku i boljoj organizaciji, i dalje ostane u Grabovici", kaže predsednik žirija Konstandin Jesić, vlasnik Delta petrola u Grabovici. "Cilj svega ovoga je", objašnjava Dragan Jepurović, vlasnik Radio Doine, "da sačuvamo kulturno stvaralaštvo i tradiciju ovoga kraja. Naravno, ovo je uspešno postavljen kamen temeljac za predstojeće manifestacije i mi verujemo da ćemo već sledeće godine imati mnogo više posla oko pripreme i organizacije. Sada je manifestacija održana u prostorijama Doine, gde smo imali oko 500 posetilaca, ali sledeće godine očekujemo najmanje tri puta više gostiju".

Najlepša čobanica iz Valakonja Na 29. smotri "Krajinski običaji" učesnici iz pet sela, a u Negotinu gostovali ruski umetnici

Štubik, 20. juna - Ivana Strainović iz sela Valakonja u opštini Boljevac nalepša je čobanica 29. "Krajinskih običaja", tradicionalne kulturno-istorijske smotre koja se svake godine održava u selu Štubiku kraj Negotina. U najužem izboru bile su i Nena Avramović iz Glogovice kraj Zaječara, Slađana Nikolić, (prva pratilja - fotos) iz Mosne kod Majdanpeka, Jelena Petković iz Štubika, Aleksandra Dolan iz Slatine kod Bora i Lidija Ignjatović, (druga pratilja) iz Negotina. U bacanju kamena s ramena, skoku u dalj uz brdo i nadvlačenju čobanskog štapa najbolji su bili Ivan Lekić i Boban Jovanović iz Štubika i Bojan Vujaković iz Malajnice. U okviru ovogodišnje manifestacije "Krajinski običaji" u Negotinu je održan koncert ruskih pesama i romansi u izvođenju pijaniste Julije Glibovski i dramskog tenora Sergeja Dubrovina. U galeriji Doma kulture u Negotinu otvorena je izložba pod nazivom "Ruski arhitekti u Beogradu". U ime Vlade Republike Srbije, učesnike 29. "Krajinskih običaja", koji su održani 18. i 19. juna, pozdravio je Žarko Mihajlović, zamenik ministra prosvete Srbije. Miroslav Rajčić - Radio Biser

Trideset prvo "Crnorečje" Najbolji trubači iz Knjaževca i Zaječara

Boljevac, 10. juna - Na 31. smotri narodnog stvaralaštva "Crnorečje u pesmi i igri", održanoj u Boljevcu, nastupilo je više od 20 amaterskih grupa iz Timočke krajine, Čelareva u Vojvodini i Kapetanovaca u Bugarskoj. Živopisna nošnja, razigrani ansambli i poletna pesma, u subotu, 9. juna i dobro raspoloženi i uvežbani trubači, u nedelju, 10. juna, oduševili su više od dve hiljade posetilaca. Skromna finansijska sredstava ograničila su broj učesnika ovogodišnjeg "Crnorečja", što se, prema mišljenju mnogih, odrazilo i na dosadašnji visoki rejting ove manifestacije, koja je odavno prerasla lokalne okvire. Među trubačima najuspešniji su bili "Timočani" iz Knjaževca i orkestar Dalibora Lukića iz Zaječara, kao i mladi knjaževački orkestar "Zlatne trube". Oni su stekli pravo učešća na ovogodišnjem takmičenju duvačkih orkestara u Guči. Najuspešniji folklorni nastup, iako ova kategorija stvaralaštva nije bodovana, imali su članovi KUD "Petar Kočić" iz Čelareva, izvođenjem krajiških pesama i običaja. U nadmetanju "Zlatne verige", u pripremanju starih i zaboravljenih jela, učestvovalo je pedesetak domaćica i ugostitelja. Posebna diploma dodeljena je Radi Zdravković iz Boljevca, za kolekciju jela zdrave hrane. Mešu dvadesetak pastirica pobedila je Ana Vukadinović iz Knjaževca, a njene pratilje su Sanja Ganić iz Malog Izvora i Ivanka Vojnić iz Bogovine. Za prvu trubu proglašen je Dalibor Lukić, a za najuspešnijeg tenoristu Mladen Veličković. U okviru "Crnorečja" organizovana je i izložba "Vredne ruke starih Crnorečana" i koncerti Svetlane Stević, Pavla Aksentijevića i grupe studenata Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. R. Miladinović

Dani Timočana i Krajinaca u Beogradu Druženje uz izložbe i koncerte

Beograd, 8. aprila - Godišnjom skupštinom i tradicionalnom drugarskom večeri, u Beogradu završeni Dani Timočana i Krajinaca. Nedelja naših zemljaka u glavnom gradu bila je i ovog aprila u znaku raznovrsnih kulturno umetničkih dešavanja. U ponedeljak, 2. aprila, u Klubu Timočana i Krajinaca na Terazijama, otvorena je izložba tapiserija negotinske umetnice Dušanke Botunjac, u utorak, 3. aprila, u Jugoslovenskoj kinoteci prikazani su dokumentarni filmovi o Timočkoj krajini, u sredu, 4. aprila, priređen je koncert učenika i profesora Muzičke škole "Mokranjac". O akademiku, profesoru dr Kosti Todoroviću, u četvrtak je besedio primarijus dr Srećko Nikolić, a u petak se ljubiteljima pisane reči, u Biblioteci grada Beograda, obratio zaječarski pesnik Tomislav Mijović, a njegov sabrat po peru Zoran Milić otvorio je izložbu knjiga o Timočkoj krajini. U subotu je, u Domu Vojske Jugoslavije, predstavljena knjiga "Stravična noć Timočke divizije", autora Brane Filipovića, na čijoj promociji je govorio general pukovnik Ljubiša Stojimirović. Organizovano druženje naših zemljaka u glavnom gradu traje od 1925. godine, kada je u Beogradu osnovano Udruženje Timočana i Krajinaca. S. L.

Izložbe

Antička bronza Singidunuma Arheološka izložba u Kladovu o tragovima antičkog Rima

Zaječar, 28. avgusta - Za mesec dana izložbenu postavku "Antička bronza Singidunuma", koju su priredili Narodni muzej i Muzej grada Beograda, u Arheološkom muzeju Đerdapa u Kladovu, razgledalo je nekoliko stotina meštana i gostiju koji leto provode u ovom kraju. Na izložbi, čiji je autor Slavica Krunić, kustos Muzeja grada Beograda, predstavljeno je oko 250 predmeta od bronze, izrađenih na području rimskog Beograda od prvog do četvtog veka. Prvi put javnosti je u Kladovu prikazana i kopija u gipsu čuvenog reljefa sa Trajanovog stuba u Rimu, na kojem je prikaz Trajanovog mosta podignutog na Dunavu pre 19 vekova, na lokalitetu "Pontes" u Kostolu. Arheološki muzej Đerdapa, otvoren oktobra 1996. godine, prvi je takve vrste u Srbiji. Pod njegovim krovom nalaze se reprezentativni predmeti od praistorije do srednjeg veka, pronađeni na više od 80 lokaliteta između dve dunavske hidrocentrale. Očuvanju kulturnih dobara doprinosi Centar za konzervaciju sa Letnjom školom "Dijana", osnovan pre četiri godine u Karatašu, kod Kladova, gde se nalazi i Centralni depo za prihvat arheološkog materijala. Prošle godine mladi konzervatori, pod nadzorom rukovodioca Centra Mile Popović - Živanćević, završili su stručnu i naučnu obradu materijala sa tri praistorijska lokaliteta, u cilju njihovog publikovanja i predstavljanja domaćoj i svetskoj javnosti.

Meksička grafika u Zaječaru Reprezentativni prikaz 58 radova 40 umetnika

Zaječar, 3. aprila - U prisustvu predstavnika Ambasade Meksika u Beogradu Enrike Maldonado Vijasa, u Zaječaru je, u sali Doma Vojske Jugoslavije, otvorena reprezentativna izložba "Meksička grafika 20. veka", koja sadrži 58 radova 40 istaknutih meksičkih grafičara. Izložbu je otvorio Goran Petrunović, predsednik Skupštine opštine Zaječar. Najstarija grafika potiče iz 1934. godine. To je litografija Dijega Rivere "Bolni petak". Da umetnost zbližava narode potvrdio je i meksički diplomata Enrike Maldonado Vijas, koji je, obraćajući se prisutnima prilikom otvaranja izložbe rekao da se na izloženim radovima najvernije oslikavaju običaji, tradicija i narodni život njegove zemlje. Izložbu je postavio Mimo Cvijanović, kustos Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu.

Dnevni leptiri Timočke krajine Na izložbi zaječarca Miodraga Božinovića u Boru prikazano 3.000 primeraka leptira

Bor, 29. marta - Pažnju Borana privukla je neobična izložba "Dnevni leptiri Timočke krajine", koju je, u Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, priredio zaječarski sakupljač entomolog Miodrag Božinović. On je prikazao oko 3.300 prekrasnih primeraka leptira iz 111 različitih vrsta, klasifikovanih u sedam familija koje žive na području Timočke krajine. Zbirka je nastala kao plod dvadesetogodišnjeg rada njenog autora. Sadrži leptire uhvaćene na planinama Stol, Rtanj, Veliki Stupanj, Tupižnica, Veliki Krš, ali i u nizijama, u okolini Gamzigrada, Kraljevice, Gornje Bele Reke, Grliškog jezera... U zbirci postoje i veoma retke vrste leptira kao što su Parnassius apollo, Thecla quertis, Thecla betulae... Gost na otvaranju izložbe bio je i magistar biologije Živorad Jeremić iz Zaječara koji je govorio o životu leptira, s posebnim osvrtom na vrste koje žive u Timočkoj krajini i njihovu ugroženost zbog ekološkog zagađenja zemlje, vode i vazduha u ovom kraju. Leptiri, kako je rekao, nisu samo ukras ovoga sveta, nego i najbolji indikator našeg odnosa prema prirodi i brige za očuvanje njene čistote. Osim leptira na izložbi je prikazana oprema i postupak prepariranja leptira, način njihovog čuvanja i njihova determinacija. Organizatori izložbe su Muzej rudarstva i metalurgije i Društvo mladih istraživača u Boru.

Etnologija

Etno veče Mladih istraživača Multimedijalno prikazani rezultati istraživanja kulturnog nasleđa Dubašnice i Zlota

Bor, 12. april - U okviru Dana Mladih istraživača, koji se organizuju u Boru od 22. marta, Dana voda, do 22. aprila, Dana planete Zemlje i povodom 25 godina rada Društva Mladih istraživača u Boru, u Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije u ovom gradu, u četvrtak, 12. aprila, priređeno je multimedijalno etno veče na kome su prikazani rezultati istraživanja kulturnog nasleđa okoline Bora. Posetiocima su predstavljeni rezultati istraživanja na teme: "Društvena organizacija bačija", "Prerada i proizvodi od mleka", "Verovanja", "Etnomedicina", "Tradicionalno odevanje na bačijama" i "Društvene igre na baćijama". O tome su govorili Branislav Janković, Andrijana Buzarinović i Biljana Martinović, članovi Etno kluba u Zlotu i Ljiljana Stratij, Milica Đorđević i Jelena Ristić, članovi Etno kluba u Boru. Tokom večeri stari meštani Zlota i članovi tamošnjeg Kulturno umetničkog društva "Petar Radovanović" prikazali su pesmu, svirku i nošnju svoga kraja, kao i tradicionalnu hranu na bačijama. Mileva Škoprdić pevala je izvorne pastirske pesme, Vasilije Škoprdić je svirao na listu. a Jovan Gligorijević na violini. Priređena je i izlođba fotografija i eksponata sa bačija. Etnološko Istraživanje kulturnog nasleđa okoline Bora organizovano je prošle godine na lokalitetima Dubašnice i Zlota, u okviru Međunarodnog omladinskog istraživačkog ekološkog kampa MORIEK 2000. Cilj istraživanja je bio utvrđivanje tradicionalnog života i privređivanja na bačijama, a učestvovalo je 15 mladih sitraživača iz Bora, Zaječara i Niša.

Promocije

Deveta knjiga Momčila Miloševića U Boljevcu promovisana zbirka dijalekatske poezije "Trla trlica

Boljevac, 28. marta - Boljevački pesnik Momčilo Miloševič nastavio je, produbio i oplemenio zavičajnu tematiku iz prvih zbirki "Tamnjanište" i "Crnorečje", izdanjem nove knjige s tridesetak pesama pod naslovom "Trla trlica". Zbirka je promovisana u njegovom rodnom Boljevcu, u sredu, 28. marta. O ovoj zbirci dijalekatske poezije, u izdanju beogradskog "Apostrofa" i minićevskog Udruženja Timočana Torlaka, govorili su recenzent dr Ljubiša Rajković Koželjac, etnolog Dejan Krstić i novinar Sergije Lajković, a stihove je nadahnuto čitao autor.

Ekologija

Deveti skup "Ekološka istina" Prezentirano 168 naučnih radova

Donji Milanovac, 7. juna - Od trećeg do šestog juna u hotelu "Lepenski vir" u Donjem Milanovcu, organizovan je deveti naučno-stručni skup "Ekološka istina" o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, kao i 14. stručni sastanak preventivne medicine Timočke krajine.. Razmatrani su tehnologija i stanje životne sredine, poljoprivreda, energija i zdravlje, urbana ekologija, vodosnabdevanje i zaštita vode, zaštita i očuvanje prirodnih vrednosti, ishrana i zdravlje, ekološka etika, vaspitanje i jezik ekologije, kao i ekološki menadžment. Zbornik, na gotovo sedam stotina strana, sadrži 168 naučnih radova iz ovih oblasti koji su, tokom skupa, detaljno obrazloženi. U radu skupa učestvovali su profesori sa beogradskih, borskog i novosadskih fakulteta, lekari sa Vojno-medicinske akademije u Beogradu, zavoda za zaštitu zdravlja u Zaječaru, Beogradu i Nišu, kao i inženjeri Instituta za bakar u Boru i drugih institucija i preduzeća u Jugoslaviji. Radovima su bili zastupljeni i stručnjaci iz Republike Srpske i Makedonije. Ocena je da je ovogodišnji skup ekologa i preventivaca, iako je bilo manje učesnika nego ranijih godina, bio na najvišem nivou i da je, do sada, ovo jedan od najmultidiscipinarnijih sastanaka kojeg su krasili radovi rađeni s ljubavlju autora prema temama koje su obrađivali. Za narednu, desetogodišnjicu Ekološke istine i 15-ogodišnjicu Preventivne medicine, stručnjaci iz ovih oblasti dogovorili su se da objedine dosadašnje ideje i da počnu rešavanje registrovanih ekoloških problema, s ciljem očuvanja prirode i zdravlja ljudi. Organizatori ovog jedinstvenog multidisciplinarnog skupa bili su Zavod za zaštitu zdravlja "Timok" i Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru i Tehnički fakultet, Institut za bakar i Društvo mladih istraživača u Boru.

Pomoć Vlade Srbije eko programima Razgovori o tome tokom posete direktora Republičke uprave za životnu okolinu Boru

Bor, 25. aprila - Direktor Uprave za životnu okolinu Dr Anđelka Mihajlov, sa saradnicima, boravila je u Boru 25. aprila. U razgovoru sa rukovodstvom Skupštine opštine, Rudarsko topioničarskog basena Bor, predstavnicima Elektroprivrede Srbije, naučno - stručnih institucija, javnih preduzeća i nevladinih organizacija upoznata je sa aktuelnim stanjem životne sredine, programima sanacije izvora zagađenja i posledica NATO bombaradovanja, programima razvoja i tekućim aktivnostima na zaštiti životne sredine. Istaknuta je neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju poboljšanja uslova života i potreba da sanacija posledica višedecenijskog zagađenja okoline Bora i Timočke krajine bude prioritet u nacionalnom ekološkom programu. Dr Anđelka Mihajlov se pohvalno izrazila o nastojanjima Opštine Bor i NVO da se za borsku opštinu sačini Lokalni ekološki akcioni plan. Vlada Republike Srbije pružiće finansijsku pomoć u izradi projekata zaštite životne sredine. T. M.

Naučno stručni skup "Ekološka istina" Za deveti susret ekologa početkom juna u Donjem Milanovcu prijavljena 124 rada

Bor, 26. aprila - Naučno - stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine "Ekološka istina" biće održan od 3. do 6. juna u Donjem Milanovcu. Ovaj tradicionalni skup po deveti put organizuju Zavod za zaštitu zdravlja "Timok" u Zaječaru i Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru i Društvo mladih istraživača i Tehnički fakultet u Boru. Na sastanku naučnog odbora, koji je održan 26. aprila za predsednika je izabran Prof. Dr Zvonimir Stanković, dekan Tehničkog fakulteta. Za skup su prijavljena 124 rada a njihova recenzija biće završena do 5 maja, nakon čega će autori biti obavešteni da li su im radovi prihvaćeni. U okviru rada skupa biće organizovan okrugli sto o Lokalnim ekološkim akcionim planovima. T. M.

Povodom Dana Planete Zemlje Građanski forum za Lokalni ekološki akcioni plan Bora

Bor, 19. aprila - Povodom obeležavanja 22. aprila - Dana planete Zemlje i realizacije projekta "Kampanja za Lokalni ekološki akcioni plan", Ekološkog kluba Društva mladih istraživača, koji su podržali Regionalni ekološki centar - Kancelarija u Jugoslaviji i Kraljevina Holandija - Ambasada u Beogradu, u Boru je, 19. aprila, održan Građanski forum za Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP). Forum su organizovali Ekološki klub Društva mladih istraživača i Izvršni odbor Skupštine opštine Bor. U radu Foruma učestvovalo je više od 120 gradana i predstavnika organa opštinske uprave, Borskog okruga, naučnih i stručnih institucija, Rudarsko - topioničarskog basena Bor, privrednih i javnih preduzeća, osnovnih i srednjih škola, sredstava javnog informisanja i nevladinih organizacija. Uvodno izlaganje na temu "Šta je i zašto Lokalni ekološki akcioni plan" podneo je Toplica Marjanović, predsednik Ekološkog kluba Društva mladih istraživaca, a nakon diskusije usvojeni su zaključci i formirana grupa učesnika koja će voditi sve aktivnosti pripreme LEAP-a. Grupa broji 45 članova od kojih je 22 iz nevladinih organizacija. Za rukovodioca Grupe izabran je Dragoslav Nikolić, podpredsednik Skupštine opštine Bor. Detaljnije o LEAP-u na stranicama Mladih istraživača Bora...