Etos - Home Page
Novosti iz Timočke krajine
Home Page Novosti iz Timocke krajine Radio, televizija i stampa Internet adresar Java Chat Turizam u Timockoj krajini Linkovi gradova Zanimljivi linkovi Pretrazivanje Interneta Knjiga gostiju Kontakt preko email-a

ARHIVA
Godina 2001.
Godina 2000.
Godina 1999.
Radio i TV stanice, štampa...
Detalji, programske šeme, URL i ostalo o lokalnim, domaćim i stranim glasilima
Internet adresar Timočke krajine
E-mail i URL sajtova, pojedinaca, ustanova i firmi u Timočkoj krajini i zemljaka u svetu
Java Chat
Iskoristite Java Chat za razgovor na razne teme i nova poznanstva
Prirodne lepote i putovanja
Potražite mesta koja će lepotom prirode i istorijskim znamenitostima privući Vašu pažnju i ponuditi Vam uslove za odmor
Prezentacije gradova
Linkovi koji Vas vode do gradova u Timočkoj krajini i drugim krajevima
Zanimljivi linkovi
Pogledajte i druge prezentacije: firmi, pojedinaca, institucija, udruženja... Možete i sami dodati i URL sajta koji rado posećujete!
Domaći i strani pretraživači
Potražite ono što vas zanima na Internetu na jednom od domaćih ili stranih pretraživača
Knjiga gostiju
Pogledajte ili zabeležite vaša zapažanja, utiske, predloge, kritike ili druge poruke u knjigu gostiju

Poruke Webmasteru

Jubileji
Koštunica i Ilijesku na Đerdapu
Srdačan susret na proslavi 30. godišnjice
zajedničke hidroelektrane
Kladovo, Oršava, 17. maja - Slavljenički Đerdap je u vedrom raspoloženju dočekao predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunicu i predsednika Rumunije Jona Ilijeskua.
Busek, Koštunica i Ilijesku
Dva državnika pridružila su se prethodnog dana započetoj proslavi 30. godišnjice zajedničke hidroelektrane Đerdap 1 u znak sećanja na 16. maj 1972. godine kada je završena osmogodišnja gradnja đerdapskog energetskog kolosa i u rad pušteno svih 12 agregata zajedničke elektrane.
U takvom raspoloženju protekli su i razgovori dva predsednika o unapređenju bilateralnih odnosa Jugoslavije i Rumunije, o perspektivama regionalne saradnje i opredeljenju za trajnu stabilnost i razvoj regiona istočne Evrope. Razgovorima dvojice predsednika o regionalnoj saradnji pridružio se i koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erhard Busek.
Proslavi su prisustvovali i predstavnici Evropske unije akreditovani u Jugoslaviji i Rumuniji.
Integracije
Evroregion "Đerdap-srednji Dunav"
Dogovor o saradnji predstavnika Rumunije,
Bugarske i Jugoslavije

Kladovo, 12. oktobra - Potpisivanjem Protokola o namerama za formiranje evroregiona pod nazivom: "Đerdap - srednji Dunav", u Kladovu je završila rad 13. Medunarodna konferencija "Dunav - reka saradnje", kojoj su prisustvovali predstavnici državnih organa iz Rumunije, Bugarske i Jugoslavije. Kako se čulo, osnovni cilj ovog naučnog foruma je stvaranje globalnog plana razvoja podunavskih zemalja i otvaranje Koridora sedam (Rajna - Majna - Dunav).
Na konferenciji u Kladovu predstavljeni su značajni naučni projekti iz ekonomije, turizma, zaštite životne sredine, bezbednosti i prekogranične saradnje od nacionalnog značaja za tri susedne zemlje. Svoje potpise na važan dokument stavili su predstavnici tri rumunska okruga: Dolž, Mehedinci i Karaš-Severen i čelnici osam podunavskih opština: Vršac, Alibunar, Bela Crkva, Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Negotin i Kladovo, a ovaj protokol, kako se očekuje, potpisaće i opštine Kovin, Pančevo, Zaječar, Bor, Majdanpek i Smederevo.
Novinarima je rečeno da su predstavnici okruga Vidin u Bugarskoj, za sada, odustali od potpisivanja, jer se ovaj okrug od pre godinu dana nalazi u sastavu Evroregije "Dunav 21", u čijem sastavu se nalaze Zaječar, Vidin i Kalafat u Rumuniji ali da su Bugari zainteresovani za medunarodnu saradnju u ovom graničnom pojasu, što će biti potvrđeno kod formiranja novog evroregiona "Đerdap - srednji Dunav".

Statistika
Popis stanovništva u aprilu
U Timočkoj krajini za sada živi 336.849 stanovnika
Popis stanovništva u Srbiji i Jugoslaviji sproveden je od 1. do 15. aprila ove godine. Poslednji popis bio je pre 11 godina a od tada do sada mnogo toga se promenilo. Kakvo će stanje biti posle novog prebrojavanja znaće se posle obrade statističkih podataka prikupljenih novim popisom.
U Timočkoj krajini živelo je 336.849 stanovnika. Od načelnika odeljenja za statistiku u Zaječaru Milana Jelenkovića saznali smo da je Zaječarski okrug prema poslednjem popisu imao 158.131 građanina. U Borskom okrugu živelo je 178.718 stanovnika.
Srba u Timočkoj krajini ukupno ukupno je bilo 305.820 žitelja .Što se nacionalnih manjina tiče, na teritoriji istočne Srbije najviše je bilo Vlaha - 9033, za njima slede Romi 3018, Makedonaca je bilo 2087, Albanacai 672, Muslimana 589, Rumuna 189 a ostalih 14.963.
Festivali i smotre
Svetkovina muzike i duhovnosti
Od 12. do 19. septembra publika je uživala u raznovrsnom i dobro pripremljenom programu

Negotin, 19. septembra - Natpevavanjem horova u Negotinu su završeni 37. "Mokranjčevi dani". Festival koji je trajao osam dana, protekao je u znaku muzike, književnosti, slikarstva, baleta, tematskih susreta...

Stevan Stojanović Mokranjac

U dvorištu kuće u kojoj je rođen i gde je proveo prve dane detinjstva slavni kompozitor - 12. septembra svečano su otvoreni "Mokranjčevi dani".
Domaćine i goste pozdravio je Siniša Puljecović, predsednik Skupštine opštine Negotin, koji je tom prilikom, rekao: "Ponosni smo na bogatstvo i raznovrsnost kulturnih sadržaja naše Krajine, koje smo, čuvajući i negujući, utkali u sveukupno biće Srbije".
U nadahnutoj besedi, Mokranjcu i njegovom delu u čast, Dejan Medaković, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, između ostalog, rekao je: "Opravdano se možemo pitati, kakve duhovne poruke smo kadri da isčitamo upravo danas, kada smo prinuđeni da ispitamo svoje postojanje u ovom sukobljenom svetu čije posledice snosimo sa tako mnogo ličnog i opšteg bola? Jer, celo naše nacionalno biće teško je ranjeno, ispresecana je njegova celovitost, oslabljena je biološka snaga, a nerešena pitanja koja odlažu i koče naše smirivanje prete novim nesrećama. U takvom neredu koji podstiče i umnožava tzv. "međunarodna pravda" i sama sazdana na sumnjivim osnovama, treba se okrenuti ne prema obnama ovog verolomnog trenutka, već prema onim vrednostima koje su proveravali vekovi. Nama je danas potrebnija nego ikad duhovna čvrstina, izvori koji toče snagu, veru u budućnost, koja omogućuje spokojnije suočavanje sa svim izazovima. Ovo je prilika da konačno zaustavimo sve naše međusobne trzavice, mržnje i sunovrate i da zajednički, samosudno pokušamo da uspostavimo duhovnu vezu sa trajnim vrednostima. Data nam je izuzetna prilika da odbacimo svaku mrzovolju duha i da se okrenemo svojem nacionalnom preporodu, a to podvizavanje, ukoliko ga doista obavimo na ozbiljan i dostojanstven način, biće svakako i najvrednija tekovina. Biće to jedina vrednost koju ćemo sačuvati od vremenski prepadljive prigodnosti, u kojoj isčezavaju trajne vrednosti.
Veliki ruski slikar Vasilij Kandinski zapisao je- Nema ničeg na zemlji što bi bilo željnije lepote i što bi se lakše prolepšalo od duše. Zbog toga se mali broj duša protivi vođstvu duše koja je predana lepoti. Ta lepota je duševna lepota."
Čast da otvori "Mokranjčeve dane "imalo je Prvo beogradsko društvo, koje je izvelo Šestu rukovet Stevana Stojanovića Mokranjca. U crkvi Svete Trojice publika je toplo pozdravila najstarije horsko udruženje iz Beograda, koje je održalo celovečernji koncert, pod dirigentskom palicom Darka Jovanovića. Vizuelni i muzički događaj u Domu kulture priredio je "Amadeus knabenchor". Bečki dečaci izveli su dela klasika pod upravom horovođe mr Petera Langa.

V. Rajković
Uhvati svetlost - otkri svoje mogućnosti
Od 24. do 28. septembra  organizovan
Drugi festival obrazovanja odraslih

Bor, 28. septembra - Drugi festival obrazovanja odraslih u Srbiji i Crnoj Gori, koji je ove godine trajao od 24. do 28. septembra, obuhvatio je više od 800 različitih aktivnosti oko 450 institucija i organizacija u stotinu gradova.
Prikaz starih instrumenata u Domu kulture u Knjaževcu
U Timočkoj krajini, festivalskom regionu čiji je centar bio Bor, takođe je, u okviru festivala, pod motom "uhvati svetlost - otkri svoje mogućnosti",  organizovano mnoštvo kulturnih, obrazovnih i drugih sadržaja.
U Boru su posebnu pažnju privukle jesenja smotra borske izdavačke produkcije i berza informatičkih i jezičkih programa, prezentiran je program inovacije znanja visokostručnih kadrova i obrazovanja odraslih i promovisan projekat Regionalnog centra za kontinuirano obrazovanje. Tridesetak institucija, koliko je učestvovalo na festivalu organizovalo je gotovo isto toliko različitih aktivnosti, a glavni koordinator bio je Sektor za kadrove Rudarsko topioničarskog basena Bor.

Muzej u Majdanpeku:
"Otvorena fototeka"
U Boljevcu je priređena izložba "70 godina postojanja Sokolskog društva" i umetničko - poetsko veče, u Kladovu je promovisana knjiga "Zašto Srbi nestaju" autora Mr Biljane Spasić i prvi put na sceni Doma kulture, izvedena baletska predstava "Orfej u podzemlju" ansambla Kamerne opere "Madlenijum" iz Zemuna, u Donjem Milanovcu promovisana knjiga "Ekološko - prirodnjački vodič", a u Majdanpeku, pod nazivom "Otvorena riznica" organizovana je serija susreta na kojima su predstavljeni fono i video zapisi i foto građa o bogatom etnološkom nasleđu ovog kraja.
Tribina "Permanentno obrazovanje", organizovana u Negotinu
U Negotinu je organizovana tribina "Obrazovanje danas", o ulozi obrazovanja u evropskim integracionim procesima, u Sokobanji je priređena serija prezentacija, promocija, izložbi i posela pod zajedničkim nazivom "Jesen u Sokobanji", a u Zaječaru okrugli sto na temu kontinuiteta obrazovanja intelektualaca i radio i TV emisija o zdravstvenom prosvećivanju naroda.
Organizatori festivala bili su Društvo za obrazovanje odraslih u Beogradu i još 26 institucija i organizacija Srbije i Crne Gore, među kojima je i Sektror za kadrove Rudarsko - topioničarskog basena Bor.     

Esperanto u Boru
Na Festivalu obrazovanja odraslih
dodeljene diplome polaznicima kursa

Bor, septembra - Na drugom festivalu obrazovanja odraslih Jugoslavije u Boru priređena je svečanost borskog Esperantskog društva. Četvoromesečni A - kurs esperanta u ovom gradu vodio je, bez nadoknade, poznati timočki esperantista i svetski putnik Sergije Kalčić, koji je uspešnim polaznicima uručio diplome. Sa odličnim i vrlodobrim uspehom kurs su završila po četiri Boranina. Na svečanosti su pored Kalčića, govorili Nebojša Stanković, predsednik Saveza esperantista Srbije, i Slađana Đurđekanović, predsednik Esperantskog društva u Boru.

Bogatstvo folklornih igara
Prvi Festival narodnog stvaralaštva "Vina 2002"

Vina, 1. oktobra - U Vini kod Knjaževca 1. oktobra održan je prvi Festival narodnog stvaralaštva "Vina 2002", na kome je učestvovalo više od dve stotine amatera iz niške, svrljiške, aleksinačke, zaječarske i knjaževačke opštine. U Domu kulture, uz nastup duvačkog orkestra "Veterani" iz Knjaževca i dečije folklorne grupe iz Vine, smotru je otvorio Milan Petrović, predsednik Skupštine opštine Knjaževac, a u ime domaćina reči dobrodošlice učesnicima uputio je Zoran Simić, predsednik Saveta Mesne zajednice Vina.
U takmičarskom delu najbolji su bili amateri KUD "Moravica" iz Subotinca (Aleksinac). Ovaj KUD je imao i najbolji narodni orkestar, dok je nagrada za najbolju koreografiju folklornih igara pripala ansamblu "Kolo" Škole folklora iz Knjaževca. Nagrađeni su i duet pevača KUD "Mladost" (Miroslava Petković - Borislava Ivanović) iz Zaječara i gajdaš Miodrag Simić iz Lozana (Svrljig).
Za lepoticu festivala izabrana je Ana Vukadinović iz Knjaževca, prva pratilja je Stefana Božić, takođe iz Knjaževca, a druga pratilja Sanela Petrović iz Štipine.
Pored pevača, instumentalista i folklorista, zapažen nastup imali su Zvonko Pavković, dramski amater iz Štipine, i Žika Radenković Lepi Brenko iz Knjaževca.

Najbolji amateri iz Crnajke
Na smotri narodnog stvaralaštva "Kotlujevac 2002" u Zaječaru učestvovalo 9 kulturno umetničkih društava

Zaječar, 14. septembra - Na 13. Smotri narodnog stvaralaštva "Kotlujevac 2002" u Zaječaru svoja znanja i umenja prikazalo je više od 400 amatera.
U centralnom, večernjem programu, koji je trajao dva i po sata u Domu kulture "Kotlujevac", devet kulturno- umetničkih društava izvelo je bogat i sadržajan program, sa pesmama i igrama iz krajeva iz kojih su došli. Program su otvorili duvački orkestar iz Knjaževca i zdravičar Milenko Jovanović, a reči dobrodošlice uputio je Dragan Petrović, predsednik Organizacionog odbora smotre.
Žiri je ocenio da su najbolji program na smotri "Kotlujevac2002" prikazali amateri Kulturno - umetničkog društva "Deli Jovan" iz Crnajke (Majdanpek), a od instrumentalista treba svakako izdvojiti frulaša Aleksandra Pandurovića iz Bora i gajdaša Predraga Milosavljevića iz Zaječara, vokalnog solistu Andrijanu Radovanović iz KUD "Mladost", žensku pevačku grupu iz ovog društva, potom grupu pevača iz Zvezdana, kao i folklorne igre iz okoline Leskovca, koje su izveli članovi Kulturno- umetničkog društva "Aleksa" iz Brzog Broda (Niš).
Laskavu titulu lepotice Smotre ponela je Danijela Grujić iz Gornjana, prva pratilja je Milena Stanković iz Brzog Broda (Niš), a druga pratilja Marija Stevanović iz Subotinca (Aleksinac).
Organizatori 13. Smotre narodnog stvaralaštva "Kotlujevac2002", bili su KUD "Mladost" i Mesna zajednica "Kotlujevac", pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Zaječar i uz pomoć desetak društvenih i privatnih preduzeća i radnji.

Mladost - vrelo stvaralaštva
Na šestodnevnom Festivalu kulture mladih u
Knjaževcu oko hiljadu učesnika
Knjaževac, 14. jula - Da je mladost nepresušno vrelo stvaralaštva potvrdilo je oko hiljadu učesnika 41. Festivala kulture mladih Srbije u Knjaževcu. Grad na Timoku, od 8. do 13. jula, ugostio je slikare, horiste, fotografe, vokalne i instrumentalne soliste, filmadžije, pesnike, glumce, rokere i folklorne ansamble iz Srbije i Republike Srpske. Svi oni pokazali su šta znaju i umeju mnogobrojnoj publici.
Dom kulture u Knjaževcu

Manifestacija kulture, jedna od najstarijih u našoj republici, potvrdila je i ove godine bogatim i raznovrsnim umetničkim programom, da neguje i predstvalja vrhunsko stvaralaštvo mladih.
Do ove godine na festivalskim priredbama učestvovalo je više od 45 hiljada mladih talenata iz zemlje i inostranstva. Mladost je snaga koja pokreće, oplemenjuje, zbližava, motiviše i gradi nove mostove.
Sve pohvale izvršnom organizatoru festivala - Domu kulture u Knjaževcu i učesnicima, koji su publici priuštili prijatne trenutke uživanja u umetnosti. Pokrovitelji smotre bili su Ministarstvo za kulturu Republike Srbije i Skupština opštine Knjaževac, a pomogli su i mnogi sponzori. Programi su realizovani u galerijama, na platou i u dvorani hrama kulture kraj Timoka.
Preneto iz lista "Timok"
Jubilarni "Krajinski običaji" u Štubiku
Na 30. smotri narodnog stvaralaštva učestvovala amaterska društva iz sedam sela
Štubik, 20. juna - Trideseti "Krajinski običaji" u Štubiku, od 17. do 19. juna, podsećali su na najlepše dane ove manifestacije. Smotra izvornog narodnog stvaralaštva u ovom velikom selu kod Negotina bila je dobra prilika za nadmetanje i druženje amatera iz sedam sela u boljevačkoj, borskoj, negotinskoj, kučevskoj, petrovačkoj i jagodinskoj opštini. Iskoristili su je pevači, muzičari, folklorni igrači, takmičari u narodnim veštinama i hajdučkim igrama.
"Običaji" su otvoreni promocijom kompakt diska "Naval mobo", sa izborom najboljih numera narodnih pevača i svirača iz Krajine, uz komentar etnomuzikologa Nade Zamfirović. Na Letnjoj pozornici u Štubiku izveden je kulrurno - umetnički program štubičkih osnovaca, a u dvorištu kuće Živojina Ilića, jednog od osnivača ove manifestacije, prikazano je poetsko stvaralaštvo malajničke učiteljice Anice Stanković, kao pretpremijera njene buduće stihozbirke "Pesme zavičajne". Prikazan je i etno - film "Svirala od 11 nedelja" u režiji Zdenke Golubović, uz prigodnu reč Nade Žamfirović.
Prošle srede Štubičanima su se najpre predstavile dečije izvorne grupe u programu "Mladost čuva tradiciju", solisti su se nadsviravali na izvornim instrumentima, takmičile su se prelje i domaćice, momci se nadmetali u skoku uz brdo i potezanju čobanskog štapa. Na završnoj priredbi šta znaju i umeju pokazali su kulturno - umetnička društva iz Trnave, Tande, Duboke, Rujišta, Osnića, Ranovca i sela domaćina. Proglašeni su pobednici, nagrađena najlepša pastirica Nadica Petrović iz Trnave, a v.d. direktor negotinskog Doma kulture Milan Radosavljević uručio je diplome i kompakt disk učesnicima i zlatne plakete najzasluženijima povodom 30- godišnjice "Krajinskih običaja".
Smotru su organizovali Dom kulture "Stevan Mokranjac" u Negotinu i Mesna zajednica Štubik.
Preneto iz lista "Timok"
"Timočani" najbolji na "Crnorečju"
U Guču, kao pobednici 32. smotre u Boljevcu, putuju i knjaževački orkestri "Zlatne trube" i "Barka"
Boljevac, 9. juna - Nekoliko hiljada gledalaca na Gradskom stadionu u Boljevcu je dva dana uživalo, posmatrajući izvođače narodnog stvaralaštva, na 32. smotri "Crnorečje u pesmi i igri", održanoj pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Srbije i Skupštine opštine Boljevac.
Etnomuzikolozi Dragoslav Dević, Dimitrije Golemović i drugi imali su pune ruke posla da odaberu folklorne grupe sa ovog područja koje će predstavljati stvralaštvo žitelja Crnorečke kotline na drugim saborima u zemlji.
Za najbolje trubače koji će učestvovati na Dragačevskom saboru, proglašeni su orkestar Dalibora Lukića i "Timočani" iz Knjaževca.
Kod juniora to pravo su stekle "Zlatne trube" i "Barka" iz Knjaževca.
Među domaćicama koje su se takmičile u pripremanju jela tradicionalne crnorečke kuhinje pobedila je Radmila Zdravković iz Boljevca i grupa kuvara Mesne zajednice Mali Izvor. Drugo mesto pripalo je najmlađem kuvaru Stefanu Vasiću, a treće dele Gorica Radosavljević i grupa žena iz sela Rujišta.
Od 13 kandidatkinja za najlepšu čobanicu Crnorečke kotline, prvo mesto pripalo je Varadinki Mosorović (15) iz Osnića, drugo Sanji Ganić (16) iz Malog Izvora, a treće Ivani Stojanović (16) iz Valakonja.
Nagrade za najmlađe instrumentaliste "Crnorečja" dobili su Miloš Petrović (7) - bubanj i Ivan Vrinić (9) - frula, iz sela Lukova.
R. Miladinović
Crnorečje u pesmi i igri
Na 32. smotri u Boljevcu i ove godine veliki broj amatera iz Timočke krajine i drugih delova Srbije
Boljevac, juna - "CRNOREČJE u pesmi i igri" održaće se u Boljevcu 8. i 9. juna. Trideset drugi put biće predstavljeno izvorno narodno stvaralaštvo crnorečkih pastira, a nadmetaće se i najbolji trubači Timočke krajine i pomoravlja za pravo nastupa na Saboru u Guči.
Pored ovih osnovnih "Crnorečje" će imati i niz drugih sadržaja, kao što su takmičenje domaćica "Zlatne verige", promocija kompakt diska sa crnorečkom muzikom, a nastupiće i mnogi pevači etnomelosa. Deo ove prebogate narodne baštine i ukusna jela crnorečke kuhinje - Crnorečki sto, predstavljeni su novinarima na konferenciji koja je održana 31. maja u Boljevcu, a sve to će moći da vide i posetioci 32. "Crnorečja"- kaže Emina Branković, direktor Centra za kulturu u Boljevcu, koji i organizuje ovu manifestaciju.
Regionalna smotra timočkih sela
Krivelj ukupni pobednik a Valakonjcima pripala nagrada za izvorno stvaralaštvo
Osnić, 18. maja - Posle završne priredbe "Susreti sela", u okviru akcije "Od maja do maja", poznat je regionalni pobednik, koji će okruge Bor i Zaječar predstavljati na Republičkom takmičenju sela Srbije. Najviše poena, kako u komunalnoj delatnosti, poljoprivredi i sportu, tako i na planu kulturnog amaterizma prikupili su žitelji iz Krivelja kod Bora.
Folklorna grupa iz ovog sela je, na priredbi u Osniću, pred nekoliko stotina gledalaca, izvela stari običaj krađe devojke, zdravicu je izrekao Vlasta Bačilović, a pesmom "Ujutru, pre zore" se istakao i Vidoje Nestorović. Valakonje je nagrađeno za izvorno negovanje stvaralaštva, knjaževačko selo Štipina je dobilo priznanje za sportske aktivnosti, a na sceni je izvelo običaj Vrbica. KUD "Božur" iz Zvezdana, pomognut folklornom grupom iz Velikog Izvora je izveo niz koreografskih igara, a selo je dobilo priznanje za komunalnu izgradnju i stvaranje boljih uslova za život. Sikole kod Negotina je u Osnić dovelo najbolju folklornu grupu mališana, a svi zajedno su osvojili priznanje za rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji. Vrednost truda kulturnih zaljubljenika na selu na poboljšanju uslova života i očuvanju tradicije je nemerljiva- istakao je Dragoljub Nedeljković, predsednik Organizacionog odbora regionalne smotre, pozdravljajući oko 200 učesnika ove manifestacije, a priznanja najboljima je uručio Milan Paunović, član žirija iz Zaječara.
Preneto iz lista "Timok"
Arapi vole naše stihove
Srpski pesnici na Svetskom festivalu poezije u Bagdadu
Negotin, februara - Negotinski pesnik i kulturni poslenik Vlastimir Mladenović i Gordana Nikolić, beogradska pesnikinja, koji su inače pripremili Antologiju srpskog pesništva sa izborom poezije Branka Radičevića do Branka Miljkovića, dobili su poziv da februara učestvuju na ovogodišnjem Svetskom festivalu poezije u Bagdadu gde će se predstaviti književni stvaraoci iz još 40 zemalja.
Oni će na tamošnjem, 33. festivalu, predstaviti i savremene pesnike Srbije i svoj rad, a sa njima će otputovati i naš poznati pesnik i prevodilac sa arapskog Slavko Pavićević.
Antologija srpskog pesništva, koju su Mladenović i Nikolićeva objavili pre dve godine, inače je već prevedena na arapski i po proceni Isaka Abu Labana, arapskog književnika koji je antologiju preveo i priredio, među tamošnjim svetom srpski stihovi naišli su na veliko interesovanje i komplimente.
Preneto iz lista "Timok"
Prve pobede domaćina
Počeli 30. "Susreti sela" zaječarske opštine
Zaječar, 3. februara - Trideseti "Susreti sela" zaječarske opštine počeli su u subotu, 2. februara, nadmetanjem amatera u velikoizvorskom Domu kulture, u prisustvu mnogobrojne publike i gostiju iz Dubone. Domaćini, prošlogodišnji pobednici u takmičenju mesnih zajednica "Od maja do maja", i ovoga puta bili su bolji od gostiju iz Lubnice. Žiri je tu razliku u kvalitetu izrazio dodelivši Velikoizvorcima 189, a Lubničanima 166 poena, a utisak posmatrača je da su se ekipe dobro pripremile za predstojeće "okršaje". Ocenjivačka komisija (Perislav Ducić, Dejan Krstić i Stojan- Gena Ilić) pohvalila je među velikoizvorskim izvođačima zdravičara Jugoslava Genčića, duet Kamenović- Nešić i tri folklora: izvorni, izvorni dečiji i koreografski, dok su kod gostiju bolji od ostalih bili dudučar Borislav Andrejević, violinista i vokalni solist Milovan Trailović, duet violina Trailović- Perić i izvorni dečiji folklor. Učesnike ove najveće takmičarske akcije u zaječarskim selima, otvarajući manifestaciju, pozdraviop je predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Zaječar Pavle Stanojević i poželeo im mnogo uspeha u "Susretima" i u svakodnevnim aktivnostima. Inače, za takmičenje seoskih mesnih zajednica u poljoprivrednoj proizvodnji, unapređivanju obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, komunalnom uređenju, zaštiti životne sredine i u kulturno- umetničkim dostignućima prijavilo je organizatoru akcije- Kulturno- prosvetnoj zajednici- 15 naselja. "Susreti sela" traju do 15. maja, kada će se, u Osniću, održati međuokružna smotra.
Preneto iz lista "Timok"
Izložbe
Izložba kolonije "Gamzigrad 2001."
Borani videli radove trinaestoro umetnika

Skoro mesec dana u spetembru Borani su mogli da razgledaju, u galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije, izložbu radova trinaestoro umetnika sa Likovne kolonije "Gamzigrad 2001", koja je još jednom potvrdila opravdanost održavanja.
Marija Nikoloska na svojim platnima rešenjem kompozicije ostavlja najsvežiji utisak, Zorica Jocić Šujica svoj svet figurativnog islikava kroz asocijacije, Maja Džartovska na lesonitu uspešno rešava ekspresiju figurativnog, Svetlana Jović, nadahnute simbolike, podstaknuta podnebljem, u gipsu pretače osećanja u ljupku vizuru.

Radislav Trkulja i Maja Džartovska: Upoznavanje, ulje na platnu
Radislav Trkulja prepoznatljivim potezom na platnu dokazuje da mu je ovo podneblje u venama. Petar Spasić sa dosta simbolike i asocijacija, slika hromatski dobro ukomponovane kompozicije. Predrag Bračinac kroz simboliku uspešno rešava zadatu temu.
U razigranoj, dinamičnoj kompoziciji Rumen Laptev iznosi svoj doživljaj okruženja, hromatski skladno. Dimitar Ilijev, raskošne asocijacije, u terakoti s lakoćom rešava formu ljudske vizure, Đula Šanta u kombinovanoj tehnici na lesonitu, sve svodi na znak, simbol.
Milan Milić uljem na platnu, samosvojnim rukopisom, donosi atmosferu Romulijane. Predrag - Peđa Todorović potvrđuje da i savremeni umetnik može da se izrazi u pomalo zaboravljenoj tehnici mozaika.
Fotografije Ljubiše Milojkovića odlikuju znalački pronađeni i ovekovečeni trenuci.
Posle Borana ovu izložbu razgledaće ljubitelji umetnosti u Vidinu (Bugarska).

Pogledajte virtuelnu postavku izložbe na našem sajtu

Izložba ekološke karikature
Najuspeliji radovi sa šestog sokobanjskog bijenala
u Pašićevoj zadužbini u Zaječaru

Zaječar, 28. septembra - Šesti bijenale ekološke karikature U Sokobanji ove godine je okupio 150 autora iz Jugoslavije i 27 zemalja sveta, a Zaječarci su, od 18. septembra, mogli da razgledaju izložbu najuspelijih radova. Pored nagrađenih karikatura Ukrajinca Jurija Kosobukina, Beograđanina Ranka Guzine i Jurija Semerenka iz Rusije, mogu se videti i uspele ekološke poruke evropskih i autora sa Dalekog istoka i iz Južne Amerike.
Izložbu u Zadužbini "Nikola Pašić" otvorio je Golub Radovanović, jedan od utemeljivača sokobanjskog bijenala i upravnik biblioteke u ovoj, prvoj ekološkoj opštini u Srbiji. Posetioci otvaranja mogli su da probaju rtanjski čaj, ali i razgledaju izložbu lekovitog bilja i proizvoda sokobanjskog preduzeća "Adonis", koje je pokrovitelj bijenala.

Penzionerke izlažu
Pedesetak žena u Boru prikazalo
ručne radove
Bor, 7. marta - Izložba ručnih radova aktivistkinja borskog Saveza penzionera otvorena je u Klubu penzionera u Boru, povodom 8. marta, Dana žena. Trideset penzionerki predstavilo je 54 rada, među kojima su kukičani, vezeni, gobleni i poentles.
Izložba je takmičarskog karaktera, pa će za najbolje prikazane radove biti uručene nagrade, a prilikom otvaranja izložbe organizovano je i takmičenje u pikadu.
Posle Majdanpeka i u Boru
Izložba slika Zagorke Srbović iz Hanovera
Bor, 6. marta - U Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, posle izlaganja u Majdanpeku, otvorena je izložba slika Zagorke Zage Srbović. Umetničko opredeljenje ove slikarke, koja živi u Hanoveru, jeste rad na staklu.
Borani mogu da vide tridesetak slika, inspirisanih prirodom i motivima iz Neresnice, kod Kučeva, gde je umetnica i rođena.
Izložba Zagorke Srbović biće otvorena do 20. marta.
Slikari Evrope u Kladovu
Izložba Udruženja likovnih umetnika regiona jugoistočne Evrope
Kladovo, 12. februara - U galeriji Doma kulture u Kladovu zatvorena je izložba radova članova Udruženja likovnih umetnika regiona jugoistočne Evrope. Radove koje je odabrao Dragoslav Krnajski, predsednik Udruženja likovnih umetnika Srbije, predstavili su umetnici iz Republike Srpske, Bosanske Federacije, Crne Gore, Makedonije, Ukrajine, Turske i Bugarske, koji su zajedno stvarali u koloniji 2000. godine.
Izložba u Kladovu je primer uspešne saradnje malog grada kraj Dunava sa profesionalnim slikarima okupljenim u Udruženju likovnih umetnika regiona jugoistočne Evrope- ističe Žaklina Nikolić, direktor Centra za kulturu u Kladovu, i dodaje da su izložbu organizovali zahvaljujući, pre svega, Udruženju likovnih umetnika Srbije.
S. Stanković
Homolje na platnu
Slikarka iz Hanovera Zaga Srbović
izlaže u Majdanpeku
Majdanpek, 6. februara - U Gradskoj galeriji u Majdanpeku otvorena je izložba na kojoj je svoje slike predstavila Zagorka Zaga Srbović, slikarka iz Hanovera. Ona je rođena u Neresnici kod Kučeva, a u svet umetnosti je ušla još kao učenica.
Na platnu je slikala sve do sredine osamdesetih godina kada se seli u Nemačku i susreće sa tehnikom slikanja na staklu. Kasnije počinje da slika ispod, (sa druge strane) stakla, što i danas radi.
Najčešća tema Zaginih slika su motivi iz rodnog Homolja, zimski i prolećni pejzaži, ispirači zlata, težaci... Imala je više od petnaest samostalnih izložbi u Jugoslaviji i Nemačkoj.
Zaječarska foto izložba u Beogradu
Više od stotinu fotografija sa smotre "Dete 2001"
Beograd, 26. januara -Tradicionalna, 25. međuklubska izložba fotografija, i dijapozitiva "DETE 2001" bila je izložena od 15. do 25. januara u Centru za kulturu i sport "Šumice" u Beogradu. Stanovnici prestonice mogli su da razgledaju postavku stotinak od prispelih 127 kolor i 112 crno- belih fotografija 65 autora iz 15 foto - kino klubova iz Srbije i Republike Srpske, kao i tridesetak najuspelijih slajdova 21 učesnika konkursa.
Počasno mesto, kako i doliči, zauzimaju nagrađeni radovi Nebojše Stankovića, Dragana Ristića i Slaviše- Zeke Stankovića iz Niša, Radeta Milosavljevića, Božane Marinček, FP "Art Natura Art", Vladimira Savatića, Stanka Kostića, Branislava Brkića, Božidara Vitasa i Milana Markovića iz Beograda, Valjevca Dragiše Medenice, Zrenjaninca Ivana Pančića, Dragana Prole, člana Univerzitetskog FKK iz Banjaluke i Zaječaraca Raše Milojevića i Vladana Angelova.
Izložbu u Beogradu otvorila je Stanica Dačić, sekretar Narodne tehnike Zaječara, a Dragiša Đorđević, doajen fotografije i zaječarskog kluba, govorio je o radu žirija, ali i potrebi da se prati tehnološki napredak u sve prisutnijoj elektronskoj fotografiji "udahne duša" i autorski pečat. Đorđević je prikazao i svojih 20 dijapozitiva nastalih pre dve decenije u Bogovinskoj pećini, u kojoj se Milutin Veljković pripremao za svoj drugi boravak pod zemljom. Dugo trajanje i napredak konkursu poželeli su svi posetioci, a Petar Dubljević, sekretar Narodne tehnike Srbije, i Milorad Đurić iz CKS "Šumice" su mišljenja da "Dete" može da uzraste u balkansku smotru. Svečarski ton dali su učenici osnovne muzičke škole sa Zvezdare popularnim notama klasične muzike. Nikola Nikolić, flauta, izveo je Albinonijev Adađo, Marija Salaj, flauta, Glukovog Orfeja, Jasna Simonović, violina, Korelijevu Sonatu, a Sandra Nekić i Milica Mojsilović, Duo za flaute Joakima Kvenusa.
Beogradsku izložbu organizovali su Foto kino- klub "TIMOK" Zaječar, Narodna tehnika Zaječar, Narodni muzej Zaječar, Centar za kulturu i sport "Šumice" iz Beograda i Narodna tehnika Srbije, a pokrovitelj je Skupština opština Zaječar. Postavljanje izložbe u prestonici omogućili su "Žitopromet", "KOLOR 202", Hotel "Konj" i Štamparija "Gutemberg" iz Zaječara.
Preneto iz lista "Timok"
Balet
Ples Orfeja na Dunavu
Baletska predstava u Kladovu

Scena iz baleta "Orfej u podzemlju"

Kladovo, 16. septembra - U Kladovu je, prvi put na sceni Doma kulture, izvedena baletska predstava. Reč je o gostovanju ansambla Kamerne opere "Madlenijum" iz Zemuna sa baletom "Orfej u podzemlju", koji je gotovo do poslednjeg mesta ispunio prostranu salu u dunavskom hramu kulture.
Ova baletska predstava inspirisana je stihovima Branka Miljkovića, a u naslovnoj ulozi nastupio je prvak beogradskog i moskovskog baleta Konstantin Kostjukov, koji je, sa ostalim članovima ansambla, dobio zaslužene aplauze.
Pre Kladovljana baletsku predstavu "Orfej u podzemlju" videla je negotinska publika na 37. "Mokranjčevim danima"

Nova izdanja
Književne večeri u Negotinu i Kladovu
Predstavljena knjiga o dobrotvoru iz Ljubičevca koju je priredio književnik Vlasta Mladenović

Negotin, oktobra - Književnik Vlasta Mladenović predstavio je u Negotinu i Kladovu knjigu metaforičkog naziva "Ljuba iz Ljubičevca (veliki dobrotvor srpski)". Reč je o prigodnoj publikaciji koja, osim biografskih podataka o Ljubomiru Gušatoviću, rodom iz Ljubičevca kod Kladova, na radu u danskom gradu Hilerodu, donosi i faksimile o celokupnoj humanitarnoj pomoći naših zemljaka iz tamošnjeg Kluba "Timok 98" i njihovih danskih prijatelja u proteklih šest godina - za potrebe Zdravstvenog centra u Kladovu i drugih ustanova u Timočkoj krajini.
Ljubomir Gušatović ili Ljuba iz Ljubičevca jedan je od 7500 kladovskih gastarbajtera raseljenih u zemljama zapadne Evrope i čovek iz naroda u čijim grudima kuca plemenito srce. Živeći u kraljevini Danskoj, stekao je poverenje tamošnjih ljudi i za rodni kraj počeo da prikuplja značajnu humanitarnu pomoć u medicinskoj i drugoj opremi, koja je do sada premašila cifru od pet miliona evra - naglasio je Vlasta Mladenović na književnoj večeri u Negotinu.
Tako je, na primer, za odeljenje hirurgije Zdravstvenog centra u Kladovu od Timočana iz Hileroda stiglo 700 instrumenata, veliki broj bolesničkih kreveta, ortopedskih pomagala, sanitetsko vozilo, a za osnovce u Brzoj Palanci i školski autobus.
Knjigu "Ljuba iz Ljubičevca (veliki dobrotvor srpski)" objavio je Krajinski videokrug, a štampana je povodom Četvrtog susreta "Moj zavičaj", održanog letos u Negotinu i Krajini. Priređivač Vlasta Mladenović najavio je uskoro i novo, dopunjeno izdanje, sa prevodom na engleski jezik, koje će biti predstavljeno u Danskoj.

Enciklopedija o tradiciji Vlaha
Nova knjiga Slavoljuba Gacovića

Zaječar, 3. oktobra - "Bajanja u kultu mrtvih kod Vlaha severoistočne Srbije" naslov je nove knjige Slavoljuba Gacovića, koja je predstavljena u sali Muzičke škole "Stevan Mokranjac" u Zaječaru, 3. oktobra. Publikaciju su predstavile dr Ljiljana Gavrilović, etnolog, i dr Sofija Kostić, naučni saradnik Etnografskog muzeja u Beogradu.
Od Gacovića očekujemo još puno materijala o vlaškoj tradiciji. On nam daje izvorni materijal, izvornu građu, za bolji uvid u kulturu Vlaha. Zahvaljujući ovoj knjizi možemo da naučimo o tradiciji Vlaha - istakla je, dr Ljiljana Gavrilović.
Doktor Sofija Kostić, obraćajući se publici, između ostalog, rekla je : "Ovo je mala enciklopedijska knjiga, sve je bazirano na arhetipovima. Možemo da pratimo liriku u basmama. Gacović je na mudar način uspeo da uradi knjigu sa bajalicama gde je svaki stih objašnjen. Ovom knjigom dosta je učinio za vlaški narod. Knjiga je naučna i dobro koncipirana i realizovana"
Naučni radnik Slavoljub Gacović zahvalio je svima koji su pomogli izdavanje i promociju knjige. Veče je oplemenila Miroslava Đorđević iz Nikoličeva, interpretirajući stare vlaške pesme.
Gacović je ovu knjigu posvetio senima baba Joane i deda Petra. Štampana je u Beogradu 2002 godine (izdavač "Čigoja štampa"), a potpisuje je urednik Milovan Vitezović.

Godine graditeljskog poleta
Kjiga Božina Jovanovića predstavljena u Vratarnici

Vratarnica, 5. oktobra - Vratarničani su, posle Borana, Zaječaraca i Beograđana, imali priliku da prisustvuju predstavljanju knjige Božina Jovanovića, istaknutog privrednog i društveno - političkog poslenika, "Osnovni ciljevi Prvog petogodišnjeg plana - Izgradnja zadružnih domova u Timočkoj krajini 1948- 1952." O vremenu graditeljskog poleta u prvim poratnim godinama govorili su Dušan Maltez, Ljubiša Rajković Koželjac i autor knjige, a odlomke iz dela čitala je dramska umetnica Selena Ristić.
U prostorijama vratarničke Biblioteke "Živojin Pavlović" publici su se predstavili svojim stihovima Valentina Canić, Marija Abramović, Ljubiša Rajković Koželjac i Sergije Lajković.
Promotivno veče su organizovali Mesna zajednica Vratarnica i Timočki klub iz Zaječara, a Božin Jovanović je Biblioteci poklonio pet primeraka monografija o poluvekovnom razvoju timočke privrede i o zadružnim domovima.

Gologlavi Rajko i Crvenkapa
Knjiga aforizama Milena Milivojevića

Bor, septembra - "Gologlavi Rajko ne zavidi Crvenkapi na boji već na kapi!" Ovo je samo jedna od 499 uvrnutih misli iz nove, pete knjige aforizama Milena Milivojevića, koja se pod imenom "Gologlavi Rajko i Crvenkapa" pojavila u izdanju Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru. "Aforizmi Milena Milivojevića su šaljivi, humorni, lucidni i istovremeno sarkastični i ironični. Čitaju se dvojako: kao kratke, jezgrovite, precizne i misaone sadržajne poruke, koje oslikavaju našu svakodnevicu, i kao dvosmislice koje čitalac sa radošću osmišljava i, na kraju, dočitava";- piše recenzent knjige, aforističar Ljubiša Todorović.

Propasnik i biseri
Prva knjiga Dragoslava Stanisavljevića Persinca

Čubra, septembra - Ovih dana Dragoslav Stanisavljević Persinac (52), iz Čubre kod Negotina, objavio je prvu knjigu u Biblioteci "Drame" pod nazivom "Propasnik i biseri". Inače, Dragoslav je u svom rodnom mestu jedan od osnivača KUD "Mladost" i višegodišnji glumac alternativnog krajinskog glumišta, sa kojim je imao niz nastupa, među kojima su najznačajniji oni u Kučevu, Aleksandrovcu Župskom, Štubiku i Vražogrncu.
Izdavač Dragosavljeve knjige "Propasnik i biseri" je Muzej Crne Krajine, a umetnički realizator Vlasta Mladenović.

Sajmovi
Sedamnaesti sajam knjiga u Boru
Predstavili su su izdavači iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Niša i Bora
Bor, 31. maja - Od 27. do 31. maja na čitalačkom odeljenju borske Narodne bibloteke održan je sedamnaesti Sajam knjiga, u organizaciji biblioteke i pod pokroviteljstvom SO Bor.
Promoter ovogodišnjeg sajma bila je Srpska književna zadruga iz Beograda. Pored nje svoja izdanja izlagali su "Prosveta", kao i "Handsome publishers" iz Niša, potom "Zograf", beogradski izdavači "Mono manana", "Prosveta" i "Press". Svoje štandove su imali i "Svetigora", "Plantoneum", novosadska "Školska knjiga", Štamparija "Bakar" iz Bora i beogradski Kreativni centar, a prijatno iznenađenje posetioci Sajma su doživeli na štandu pančevačke izdavačke kuće "Mali Nemo", koja prvi put izlaže na ovom sajmu, a koju vodi pesnik Milan Orlić, glavni i odgovorni urednik časopisa "Sveske". Pored ovih izdavača izlagali su "Atos" i borski "Inorog".
Sajam je otvorio borski pesnik Milosav Tešić, a prateće manifestascije tekle su sledećim redom. Prvo se predstavila SKZ, a potom su nastupili njeni autori Marko Nedić, književni kritičar i glavni urednik ove kuće, Ljiljana Tomaš, upravnik SKZ, i književnici Milisav Savić, Miroslav Josić-Višnjić i Petar Pajić.
Drugog dana "Školska knjiga" iz Novog Sada promovisala je knjigu "Ja znam a znaćeš i ti" (pregled istorije gramatike i pravopisa za osnovce), o kojoj je govorila profesor Vesna Tešović. Istog dana gost borskog "Inoroga" bio je Rajko Micin, koji je govorio o svojoj knjizi "Ni po babu ni po stričevima", a u kasnijem večernjem terminu borska Narodna biblioteka promovisala je svoje izdanje priređivača dr profesora Jovana Pejčića "Deset pisaca deset razgovora". Mira Adžić je predstavila knjigu "Vodič kroz Beograd" u izdanju Kreativnog centra, a "Mali Nemo" iz Pančeva je publici prikazao časopis "Sveske", o kome je nadahnuto govorio Milan Orlić. "Hadsone publishers" iz Niša je imao svoje goste Branislava Dimitrijevića, autora knjige "Prvi dan za u ribe" i Nikolu Đurđevića, predstavnika ovog izdavača.
Pretposlednjeg dana sajma predstavio se beogradski "Atos" i posetiocima ponudio knjigu "Suze za svet", da bi potom održao tribinu na temu Pravoslavlje i mladi, na kojoj su govorili Ljiljana Milićević, Željko Stanković i teolog Igor Ivković. Iste večeri promotivni nastup imali su i beogradski izdavači "Mono manana" i "Press" sa knjigom poezije i gostima "Đura i mornari".
Sve u svemu, ovogodišnji sajam bio je organizovan na zavidnom nivou. Knjiga je bilo za svačiji ukus, ali šta to vredi kada su one drastično skupe. Po rečima Milana Orlića, on je sa svojom izdavačkom kućom sklopio veće poslovne aranžmane zahvaljujući prvenstveno školama i Biblioteci, dok se građani koji su kod ovog izdavača kupili knjigu mogu na prste izbrojati.
Živko Avramović
Vodosnabdevanje
Bogovina gasi žeđ
U Boru pušten u probni rad vodosistem
na koji se dugo čekalo
Bor, 13. avgusta - U Boru je danas pušten u jednogodišnji probni rad Vodosistem "Bogovina", čija je prva faza izgradnje trajala gotovo deceniju i koštala oko 15 miliona evra.
Vodosistem će, sa oko 240 litara vode u sekundi, zadovoljiti potrebe za zdravom pijaćom vodom žitelja opština Bor i Boljevac, koji su, u danima suše, ostajali do sada i po više sati bez nje.
Idejno rešenje za izgradnju prve faze ovog sistema uradio je beogradski "Energoprojekt", sam projekat Institut "Jaroslav Černi" u Beogradu, a finansijska sredstva su obezbedili Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije, opština i privreda Bora i gradjani, kroz cenu potrošene vode...
Zanimljivosti
Metalac nadmudrio pčele
Izum da pčele med polažu direktno u staklenu ambalažu Mile Janković iz Podgorca prijavio Zavodu za patente
Boljevac - Iako u narodu postoji izreka da je neko pametan kao pčela, majstor Mile Janković, sada penzioner u Podgorcu, a ranije radnik Ložionice u Zaječaru, uspeo je i ove vredne i pametne insekte da nadmudri. On je, naime, decenijama razmišljao kako da natera pčele da svojim vlasnicima uštede trud oko centrifugiranja i pakovanja meda.
- Slobodan prostor u košnici, gde je ranije bilo saće, ispunio sam staklenim litarskim teglama, pa su pčele opterećene polenom, nemajući kuda, morale da svoj tovar istovare u ove tegle - priča Mile Janković, jedan od najstarijih pčelara u boljevačkom kraju.
Ovakve tegle, napunjene medom i saćem (staje ih 18 u košnici) odmah su spremne za tržište, jer ih pčele na kraju, zapečate voskom. Pčelaru ostaje samo da nalepi etiketu i ekološki čist med, kome nije potrebna nikakva prerada, ili dorada, iznese na tržište. Mile Janković je Zavodu za patente podneo zahtev za patentiranje novog načina pčelarenja, a on u svom pčelinjaku primenjuje i druga poboljšanja u tehnologiji gajenja pčela.
Preneto iz lista "Timok"
Takmičenja
Bučkaroški sastanak na Đerdapu
Veliki ribarski sabor kod Tekije okupiće stotinak ribolovaca iz podunavskih i drugih gradova
Tekija, 31. jula - Posle kvalifikacionog takmičenja lokalnih alasa, Mesna zajednica i Turističko društvo u Tekiji kod Kladova organizacuju 19. "Zlatnu bućku Đerdapa", koja se na Dunavu, od Hajdučke vodenice do nekadašnjeg ostrva Ada Kale održava od 1. do 3. avgusta.
Tradicionalni ribarski sabor, kako se očekuje okupiće stotinak ribolovaca iz podunavskih i drugih gradova u Srbiji, a najavljen je i dolazak i gostiju iz Republike Srpske i Rumunije koji će se dva dana na Đerdapskom jezeru nadmetati u prastarom načinu lova soma na bućku.
Tekija je, po svemu, pravo ribarsko naselje, a tradicionalna manifestacija "Zlatna bućka Đerdapa" pomogla nam je da se opredelimo za seoski turizam - ističe Petar Grekulović, predsednik Organizacionog odbora "Zlatne bućke Đerdapa".
Letnja sezona na Đerdapu i u Tekiji je, čini se, dočekana spremnije nego lane. Snabdevanje osnovnim životnim namirnicama i vodom za piće je urednije, a bolje su i telefonske veze sa ostalim gradovima u Srbiji. Za goste željne odmora uređen je i deo peščane plaže kraj Dunava, kao i marina za pristajanje čamaca, jedrilica i glisera - govori predsednik Organizacionog odbora đerdapske bućke. Gostima koji se odluče da ovog leta dođu na "srpsko more" Kajakaški klub iz Tekije nudi mogućnost plovidbe prostranim jezerom, ali i organizovani obilazak planine Miroč, bogate speleološkim objektima. Krstarenje Dunavom traje četiri sata i za to vreme radoznali turisti mogu videti najlepše predele Đerdapske klisure, Trajanovu tablu i Hajdučku vodenicu.
S. S.
Hronika
Uhapšena grupa Avganistanaca
Tokom akcije policije prilikom ilegalnog prelaska granice došlo do pucnjave
Bor, 3. avgusta - Na graničnom prelazu Mokranje kod Negotina, sinoć oko 23 sata, pripadnici SUP Bor uhapsili su 26 Avganistanaca i jednog Pakistanca prilikom nelegalnog prelaska preko jugoslovensko-bugarske granice. Strane državljane prevozio je u svom kombiju Živojin Milosavljević iz sela Čubre kod Negotina.
Prilikom akcije policije došlo je do pucnjave, ali nije bilo povređenih. Istraga je u toku.
B. F.

Click Here!

Home | Novosti | Mediji | Adresar | Chat | Turizam | Gradovi | Linkovi | Pretraga | Utisci

design:Vasic
copyright © 1999-2002. Etos;. all rights reserved.
datum izmene stranice/last modified: 2.09.2002.