Negotin, avgusta - Ovogodišnjim 38. "Mokranjčevim danima" u Negotinu, od 14. do 21. septembra, obeležje će dati tematski susreti povodom značajnih godišnjica stvaralaca i ustanova iz naše kulture kao i gostovanje muzičkih umetnika iz Bratislave, Jilzena i Temišvara. Smotra će biti krcata i muziciranjem naših poznatih solista, horova i instrumentalista, a na otvaranju manifestacije posvećene velikanu naše muzike Stevanu Stojanoviću Mokranjcu u dvorištu njegove rodne kuće u Negotinu besediće Zoran Hristić, kompozitor, i princeza Jelisaveta Karađorđević. Izostaće jedino tradicionalno natpevavanje horova zbog besparice i posebno smanjenog priliva para iz kase Ministarstva kulture, inače tradicionalnog pokrovitelja smotre.

Prema tradiciji, biće tu opet hor RTS kojim će dirigovati Darinka Matić-Marović, a prve večeri posle otvaranja u Velikom domu kulture na koncertu za violinu i klavir pojaviće se naši mladi umetnici Ilija Marinković i Sara Marjanović. U Negotin će doputovati iz Beča odnosno Madrida.

Opet će, kao i prošle godine, ovde gostovati Kamerna opera "Madlenijanum" sa operom "Sinjor Bruskino" a iste večeri (dakle u petak, 19. septembra) publika će uživati u koncertu OKUD "Lola". Počasni gost biće i hor "Svetog kneza Lazara" iz Kruševca, prošlogodišnji pobednik natpevavanja horova. Autorsko veče imaće kompozitor Konstantin Babić, a po jedno veče biće posvećeno i muzici Sergeja Rahmanjinova i književnom portretu Srbe Ignjatovića.

Naše umetnike iz dijaspore ove godine u Negotinu će reprezentovati hor Srpske saborne crkve u Temišvaru, koji postoji već dvesta godina. Horom diriguje prof. Jovan Bugarski, a u Negotin će iz Temišvara doputovati i pesnik Slavomir Gvozdenović, inače poslanik u rumunskom parlamentu. Međunarodno obeležje negotinskom festivalu ove godine daće i akademski hor iz Bratislave kojim diriguje Ljubica Halova i Kamerhor iz Jilzena u Nemačkoj (dirigent Volfgang Knaps).

Tematski susreti posvećeni su ove godine značajnim jubilejima ustanova i stvaralaca naše kulture. Biće obeležen jubilej "Politike" (sto godina), stare negotinske crkve u kojoj je sahranjen hajduk Veljko (dvesta godina), pevačkih društava u Beogradu i Negotinu (po sto pedeset), a prigodna umetnička svetkovina biće posvećena i jubilejima Crnjanskog, Dučića i Nikole Tesle.

Knjaževac, 11. jula - NA PLATOU Doma kulture u Knjaževcu 11. jula na 42. Festivalu kulture mladih Srbije okupilo se mnogo naroda. Razlog je bio tradicionalni program - nastup folklornih ansambala, izvođača izvorne narodne muzike i bleh orkestara.

Festivalska publika pozdravila je aplauzima knjaževačke bleh orkestre "Timočane", "Zlatne trube" i "Dar Mar", koji su učesnici ovogodišnjeg sabora u Guči.

Ne manje aplauza zaslužili su članovi KUD "IMT Srbija" iz Beograda (igre iz Bujanovca, koreograf Mirjana Nešković, Pastorala, Nišava, koreograf Radoica Kuzmanović i igre iz Vojvodine, koreograf Svetislav Trifunović).

Članovi Folklornog ansambla "Oro" Studentskog kulturnog centra iz Niša dočarali su igre iz okoline Obrenovca (koreograf Srboljub Ninković), igre iz okoline Leskovca (koreograf Desanka Djorđević, aranžman Snežana Mijović), Vranjansku svitu (koreograf Aleksandar Stefanović, aranžman Boban Stefanović). Šef narodnog orkestra je Boban Stefanović.

Kulturno-umetničko društvo "Bor" iz rudarskog grada prikazalo je Banatske motive i Crmničko oro (koreograf Branko Marković).

Članovi KUD "Branko Radičević" iz Zemuna izveli su vlaške igre, (koreograf Bora Talevski), ciganske igre Vojvodine (koreograf Dobrivoje Putnik), Vranjansku svitu, (koreograf Branko Marković).

Grljan, 3. jula - Pobednici 20. jubilarnog sabora instrumentalnih solista na izvornim instrumentima, koji je tokom proteklog vikenda održan na letnjoj pozornici u Grljanu kod Zaječara, su u kategoriji frule Ivan Tomić iz Osanice kod Žagubice, u kategoriji okarine Predrag Milosavljević iz Zaječara, na dvojnicama Ivan Luković iz Niša, u kategoriji uduka Petar Čulinović iz Valakonja kod Boljevca i na gajdama Nenad Jovanović iz Prekonoge, kod Svrljiga.

Na Saboru je učestvovalo preko 60 instrumentalista iz čitave Srbije, a nadmetanje u svirci, koje je trajalo i do iza ponoći, ocenjivao je žiri u sastavu: Nada Zamfirović, etnomuzikolog iz Beograda, kao predsednik, i članovi Miroljub Džimi Todorović, solista Narodnog orkestra RTS Srbije, i Živojin Stanić, muzički urednik Radio Bora. Kao gosti Sabora nastupila su kulturno-umetnička društva iz Osanice i Aleksinca, kao i duvački orkestar "Dar-mar" koji će Timočku Krajinu prestavljati u Guči.

Na ovogodišnjem Saboru po prvi put je učestvovao Toma Đorđević iz Ribarske Banje koji je sa sobom doneo neobične gajde. Instrument, koji važi za jedan od najtežih za muziciranje, nije izrađen od mešine, već od najlona, ima zatvoren prdak i svira se samo na svirali. Đorđevićeve gajde privukle su pažnju kako žirija, tako i publike. Na saboru se sviralo i u list od kruške, ali i granu od drveta.

U okviru Sabora održane su i prateće manifestacije - izložba domaće radinosti i umetničkih fotografija zaječarskog fotografa Raše Milojevića. Domaćice su pokazale umeće u pripremanju starih zaboravljenih jela, dok su domaćini priredili izložbu rasne stoke.

Grabovica, jula
Neobično takmičenje lepote, pesme i folklora održano je nedavno u Grabovici kod Kladova. Lokalna Radio-stanica i produkcijska kuća "Dojna", čiji su vlasnici supružnici Biserka i Dragan Jepurović, muzičari na radu u nemačkom gradu Štutgartu, priredila je treće po redu nadmetanje za najlepšu Vlajnu Timočke krajine. Među 11 devojaka iz borskog okruga pobedničku lentu ponela je Snežana Rašković (17) iz Mosne, opština Majdanpek (u sredini). Za prvu pratilju proglašena je Milena Jovanović (17) iz negotinskog sela Srbovo (levo), a za drugu Manuela Mitić (16) iz Jabukovca kod Negotina, prošlogodišnja najlepša Vlajna.

"Festival lepote, pesme i folklora je naš pokušaj da se od zaborava otrgnu stari narodni običaji Timočke i Negotinske Krajine i da pomognemo mladim talentovanim pevačima starog vlaškog melosa dalju afirmaciju. Ovo okupljanje steklo je veliku popularnost u ovdašnjem narodu, a redovni gosti su i predstavnici radio i TV stanica iz susedne Rumunije. Želja nam je da, osim pevača, instrumentalista i folklornih grupa iz Srbije već sledećeg leta uključimo i amatere iz Rumunije i Bugarske u čijem se okruženju nalazimo - govori Dragan Jepurović, vlasnik Radio-produkcije "Dojna" iz Grabovice."

Zaječar, avgusta - Dve svečanosti obeležile su završetak rada 15. Likovne kolonije naivnih umetnika "Zaječar 2003". U galeriji Zadužbine Nikole Pašića u gradu pod Kraljevicom priređena je izložba radova nastalih za vreme radnog druženja sedamnaestoro slikara na Babinom zubu kod Knjaževca, a prethodno je predstavljena trilogija dugogodišnjeg selektora i rukovodioca kolonije Koviljke Smiljković.

Umetnici su, po lepoj tradiciji, poklonili svoje radove gradu domaćinu. A organizator jubilarne kolonije - Dom omladine Zaječara - nedelju dana (od 28. jula do 3. avgusta) bio je dobar domaćin umetnicima. Učesnici slikarskih radova na Babinom zubu doneli su najlepše darove sa Stare planine. Bili su to: Gordana Djurić iz Zemuna, Biljana Živanović iz Kline na Kosovu, Dejan Živanović iz Svilajnca, Rozalija Markov iz Araca kod Zrenjanina, Veselin Ćetković iz Zmajevca kod Novog Sada, Ana Knjazović, Alžbeta Čižikova i Eva Husarikova iz Kovačice, Nataša Mijajlović iz Beograda, Dušanka Petrović iz Svilajnca, Pero Mandić iz Zdene kod Sanskog Mosta, Miroslav Srećković iz Jagodine, Vesna Tančeva iz Dimitrovgrada, Velibor - Velja Bugarin iz Kovina, Marko Stevanović iz Ćuprije, Slavica Milošević iz Kragujevca i Vasko Ristovski iz Skoplja.

Pre otvaranja izložbe predstavljena je trilogija "Saga o Srpkinji" Koviljke Smiljković, dugogodišnjeg selektora zaječarske kolonije. Ova trilogija obuhvata romane "Latice ruže", "Gnezdo" i "Žudnja", a oni prate sudbine naših zemljaka rasutih širom sveta. Centralni lik troknjižja Katarina - Rina Grujić simbolizuje probojnost i snagu života, a autorka je naglasila da se u njenoj junakinji kriju i Isidora Sekulić i Nadežda Petrović.

Jugoslovensko rečno brodarstvo, u saradnji sa Turističkim društvom "Zemun", najavilo je krstarenja Dunavom do Đerdapa. Prvi polazak zakazan je 25. avgusta brodovima "Stevanske livade" i "Trajan" koji kreću sa Savskog pristaništa, a povratak je autobusom.

- Krstarenja uključuju i obilazak gradova kraj kojih se prolazi, kao i noćenja. Nakon Pančeva, Vinče i Grocke prva stanica je Smederevo, a potom se put nastavlja da Srebrnog jezera gde je planiran smeštaj u hotelu uz večeru i prenoćište. Slede zatim Golubac, Lepenski vir i Donji Milanovac da bi se trećeg dana krstarenja stiglo na Đerdap, uz obilazak likovne kolonije, Hajdučke vodenice i Trajanove table.

Cena kompletnog aranžmana uključujući i prevoz brodovima kao i smeštaj u dvokrevetnim sobama je oko 8.000 dinara a postoji i mogućnost plaćanja u četiri mesečne rate. Rečno brodarstvo i Turističko društvo Zemun najavljuju i putovanja do Sremskih Karlovaca, Novog Sada i Titela.

Prahovo, 16. avgusta - Nizak vodostaj u donjem toku Dunava, nizvodno od Kusjaka do Prahova, koji ne pamte ni najstariji žitelji tog kraja, iznudio je odluku da se zabrani plovidba i prevođenje za sve brodove i sastave sa gazom većim od 180 santimetara.
Prema zvaničnom saopštenju dežurnog kapetana u Kapetaniji "Prahovo pristanište" Srećka Nikolića, juče je, u odnosu na prethodni dan, u tom sektoru vodostaj niži za 30 centimetara i dubina vode je svega 190 santimetara.
U tom sektoru bezbedno mogu da plove samo putnički brodovi čiji je gaz manji i kreće se od 150 do 180 santimetara.
Kapetanija je o novonastaloj situaciji odmah obavestila ustanovu za plovne puteve i Ministarstvo za saobraćaj i veze, kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere.
Ako se vodostaj smanji za najmanje 20 santimetara, mogla da potpuno bude zaustavljena plovidba, kaže Nikolić.

Bor, avgusta - Završetkom prve faze regionalnog vodosistema Bogovina, građani opštine Bor konačno mogu da odahnu. Puštanjem u pogon novog vodosistema u avgustu prošle godine u sekundi se dobija 240 litara vode, što sa već postojećim izvorištima otklanja brigu za narednih sto godina.

U JP Vodovod naglašavaju da novi problem predstavljaju mali preseci cevi i dotrajala mreža, zbog čega povremeno, kao nedavno na letovalištu Borsko jezero, dođe do prekida u vodosnabdevanju. U prigradskim naseljima, odnosno višim delovima sela Zlot, Brestovac i Donja Bela Reka zbog tih problema u popodnevnim i večernjim satima dolazilo je do povremenih redukcija vode u trajanju od dva do tri sata zbog preopterećenosti mreže izazvanim polevanjem bašti.

Dosadašnji radovi na vodosistemu Bogovina predstavljaju samo prvu fazu u koju je investirano 15 miliona evra. Čitav projekat vredi 140 miliona evra a on obuhvata izgradnju akumulacionog jezera sa 74 miliona kubika vode i brane na reci Timok koja će biti visoka 67 i dugačka 460 metara.