Manifestacije

Jubilarna smotra štampane reči Dvadeseti sajam knjiga u Zaječaru

Zaječar, 30. novembra - U Zaječaru je, u Klubu Vojske Jugoslavije, od 22. do 30. novembra organizovan jubilarni, 20. Sajam knjiga. Za to vreme je u okviru ove tradicionalne manifestacije priređeno 17 kulturno umetničkih programa i, uz izložene stare i nove knjige, promovisano 13 upravo objavljenih naslova. Sajamskim posetiocima je prikazano stvaralaštvo Nebojše Vukovića, Svetlane Popović - Mihajlović, Miloša Jeftića, Bore Draškovića, Milana Tasića, Gorana Tasića, Gorana R. Mijovića, Gradimira Spasića, Branislava V. Brankovića i Milena Milivojevića, a imali su priliku da upoznaju članove Timočkog književnog kluba i Književne omladine Zaječara. U okviru Sajma 27. novembra održan je i 21. susret aforističara lista "Timok" koji je i ovom prilikom privukao pažnju mnogobrojnih posetilaca i učesnika.

Pozorišne svečanosti u Zaječaru Dani Zorana Radmilovića

Zaječar, 20. novembra - Predstavom "Prokleta avlija" Ive Andrića, u režiji Nebojše Bradića i izvođenju Kruševačkog pozorišta, u Zaječaru su završeni osmi Dani Zorana Radmilovića. Za šest dana, počev od ponedeljka, 15. novembra, kada je smotru otvorio doajen zaječarskog glumišta Nenad Ciganović i kada su scenske čarolije započele poigravanjem studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu u predstavi "Viktor ili deca na vlasti" Rožea Vitraka, pa do subote, publika je imala priliku da vidi isto toliko predstava i da prisustvuje nizu pratećih manifestacija. Narodno pozorište "Ljubiša Jovanović" iz Šapca predstavilo se komadom "Kokoška" Nikolaja Koljada u režiji Radoslava Milenkovića." Psovanje publike" Petera Handkea, u režiji Ljubiše Ristića, beogradskog KPGT našlo se, takođe, na repertoaru. Domaćini su igrali komad "Jedna žena i tri muža", Petra Petrovića Pecije u režiji Vladimira Lazića, a Narodno pozorište iz Sombora gostovalo je s Nušićevim "Sumnjivim licem", koje je režirao Jagoš Marković. Žiri grada domaćina je za bravurozno poigravanje uloga dodelio nagradu "Zoranov brk" Nebojši Dugaliću (Karađoz u "Prokletoj avliji" Kruševačkog pozorišta), Saši Torlakoviću (Jerotije u "Sumnjivom licu" Narodnog pozorišta iz Sombora) i Aneti Tomašević (glumica Ala u "Kokoški" Narodnog pozorišta "Ljubiša Jovanović" iz Šapca). Nagrada "Zoran Radmilović" za glumačku bravuru pripala je glumici Aniti Mančić za naslovnu ulogu u predstavi "Karolina Nojber" (Budva grad teatar), koja je, posle dodele priznanja izvela monolog iz predstave.

Igre Crnorečja Četvorodnevni seminar o izvornom stvaralaštvu

Boljevac, 19. oktobra - O srpskim i vlaškim izvornim igrama, narodnim instrumentima i nošnjama, stručnjaci će razmeniti saznanja i iskustva na seminaru "Igre Crnorečja", u Boljevcu od 19. do 23. oktobra. Organizatori skupa su Kulturno-obrazovni centar u Boljevcu i Odmaralište "Rtanj". Uz prikazivanje narodnih instrumenata i nošnji, organizovaće se i muzičko poselo sa autentičnim izvođačima, kao i izlet do antičkog utvrđenja Feliks Romulijana i Zlotskih pećina. Crnorečje neguje narodno stvaralaštvo visokih i specifičnih estetskih vrednosti koje se čuva i prikazuje svake godine na Smotri "Crnorečje u pesmi i igri", uz učešće tridesetak seoskih izvornih folklornih grupa.

U okruženju zlotskih dragulja Treća svesrpska književna kolonija

U predivnom ambijentu Zlota i okoline okupili su se učesnici Treće svesrpske književne kolonije, da od 4. do 9. oktobra, koliko manifestacija traje, inspirisani tradicijom i lepotom prirode, potraže nadahnuća i podare svoje stvaralaštvo. Na okupu su se našli Tanja Kragujević, Saša Hadži-Tančić, Ivan Rastegorac, Draginja Urošević, Milan Orlić, Zlata Kocić, Jovan S. Mitrović, Slađana Stojanović i Božidar Mandić. U okviru kolonije oni će imati niz susreta sa publikom u samom Zlotu, kao i u Narodnoj biblioteci i Muzičkoj školi u Boru. Predviđene su i posete Brestovačkoj banji, Zlotskim pećinama, Basenu Bor, i školama, kao i gostovanja učesnika ranijih kolonija i slikara.

Praznik muzike XXXIV Mokranjčevi dani u Negotinu

Tradicionalni muzički festival Mokranjčevi dani organizovani su i ove godine, po 34. put, u rodnom gradu Stevana Stojanovića Mokranjca, od 12. do 17. septembra. Nastupi horova, muzičkih ansambala, solo izvođača i niz prigodnih, pratećih priredbi i izložbi, obeležja su i ovogodišnje smotre koja već više od tri decenije zrači svojim uticajem ovim prostorom. Izdvajamo koncert Hora Obilić - AKUD Branko Krsmanović pod dirigentskom palicom Darinke Matić - Marović, prvog dana festivala, koncert duhovne muzike hora OKUD Ivo Lola Ribar kojim je dirigovao Milovan Pančić, nastup Beogradskog gudačkog orkestra Dušan Skovran, Kvarteta Beloti, kao i koncert na violini Ande Petrovic iz Bukurešta, uz pratnju Nikolae Likareta na klaviru. Priređeno je i veče bisera srpske solo pesme. Svojevrsni događaj je, svakako, izvođenje opere Na uranku Stanislava Biničkog, na zatvaranju festivala. Solisti su bili studenti postdiplomskih studija beogradskog Univerziteta umetnosti, dirigent Angel Šurev a reditelj Dejan Miladinović. Pogledajte program i druge detalje sa ovogodišnjih Mokranjčevih dana ...

Godišnjice

Oktobarske svečanosti u Boru Obilje priredbi povodom Dana oslobođenja grada

U okviru oktobarskih svečanosti, koje se svake godine organizuju povodom 3. oktobra, Dana oslobođenja grada, u Boru se, do 21. oktobra, organizuju mnoge kulturno umetničke i sportske priredbe i izložbe. Uz Sajam knjiga, Pozorišnu predstavu "Trajkovići, bre", tradicionalno savetovanje rudara i metalurga nekoliko književnih večeri i drugih manifestacija koje su već organizovane krajem septembra i početkom oktobra, u četvrtak, 7. oktobra je otvaranje izložbe slika članova Udruženja likovnih umetnika "Vane Živadinović - Bor" u Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije, 12. oktobra pozorišna predstava "Prokleta Avlija", u Sali muzičke škole, a 14. oktobra svojevrsni događaj - Otvaranje retrospektivne izložbe slika Jaroslava Kandića u Muzeju rudarstva i metalurgije. Predviđen je i koncert KUD-a "Bor", 19. oktobra, kao i više promocija knjiga. Od sportskih priredbi pažnju zavređuje Prvenstvo Jugoslavije u gađanju vojničkom puškom koje se organizuje 10. oktobra, Prvenstvo Srbije u bendž-presu (dizanju tegova), 17. oktobra, kao i Otvoreno prvenstvo u stonom tenisu, 8. i 9. oktobra.

Stožer duhovnosti Jubilej najstarije škole u Crnorečju

Zlot, 7. oktobra - Svečanom akademijom, na kojoj su svoje stvaralaštvo prezentovali i učesnici Treće svesrpske književne kolonije, kao i predstavljanjem tek izašle iz štampe monografije Osnovna škola "Petar Radovanović" u Zlotu 1839-1999, u Zlotu, najvećem selu u borskoj opštini obeležen je jubilej seoske škole, najstarije u nekadašnjem Crnorečkom okrugu. Ujedno je obeležena i 130-ogodišnjica Biblioteke u Zlotu Škola u ovom naprednom selu, sa čak 24 zaseoka, od njenog osnivanja, 1839. godine, do danas, bila je stožer duhovnosti. Iz nje su izrastali ljudi, vrsni domaćini, neumorni pregaoci, neustrašivi ratnici... Istorija škole je i istorija sela, koje je u ovom kraju Srbije, u Timočkoj krajini, bilo vazda uzor: bilo da je reč o seoskom životu, dakle o poljoprivredi kao osnovnom zanimanju, bilo o marljivim i uzornim rudarima, metalurzima i radnicima mnogih profesija vezanim za rudarstvo, bilo o naprednim shvatanjima života i rada... Autori monografije o školi, obima oko 250 strana, bogato ilustrovane fotografijama i faksimilima raznih dokumenata, su Slobodan Ž. Rakić i Miodrag Đurđević a izdavači Skupština opštine Bor i "Štampa, radio i film" u Boru.

Jubilej gorde starice Gimnazija u Negotinu proslavila 160 godina

Gimnazija "Predrag Kostić" u Negotinu, jedna od četiri najstarijih škola te vrste u Srbiji, ovog septembra obeležila je 160 godina postojanja i plodonosnog rada. Tim povodom, uz mnoge druge prigodne skupove i sećanja, u ponedeljak, 12. septembra, u okviru manifestacije "Mokranjčevi dani", u negotinskom Domu kulture priređena je svečana akademija kojom je ujedno obeležen još jedan jubilej - 175 godina obrazovanja u Negotinu. U umetničkom programu učestvovali su hor i članovi literarne sekcije Gimnazije. Program je pripremila profesor Bojana Pavlović, a horom dirigovala Stojna Gligorijević. Gimnazija u Negotinu, za 160 godina postojanja iznedrila je generacije maturanata koje su imale zapaženo mesto kao pregaoci na različitim poljima kulture, nauke i politike. Jedan od prvih njenih đaka je i Stevan Mokranjac koji je za muzičku kulturu srpskog naroda značio ono što je Vuk Karadžić bio za književnost i jezik. Istorija hemije i hemijske tehnologije u Srbiji i beogradski Univerzitet bili bi siromašniji da iz skromnih učionica negotinske Gimnazije nije izašao Sima Lozanić, prvi rektor Univerziteta u Beogradu. Velikan rane faze razvoja naše nauke i tehnike, Djordje Stanojević, ugledni fizičar, mehaničar i astrofizičar i profesor i rektor beogradskog Univerziteta takođe je osnovna znanja iz prirodnih nauka stekao u negotinskoj Gimnaziji. Iz klupa ove gimnazije izašao je još jedan vrsni prirodnjak, naučnik velikog formata, osnivač ekološke nauke kod nas, jedan od pionira ekologije u svetu, akademik Siniša Stanković. Jedan iz samog vrha znamenitih političara Srbije i Jugoslavije Nikola Pašić takođe se školovao u ovoj Gimnaziji. Imao je važnu ulogu u stvaranju jugoslovenske države, njenoj izgradnji i međunarodnoj afirmaciji, a skoro sve do svoje smrti bio je aktivan kao ministar ili predsednik vlade. Ova ponosita starica odnegovala je plejadu još mnogih pregalaca na svim poljima: naučnike, umetnike, tehničku inteligenciju, državnike, političare, ratnike i vojne komandante. Time i ukupnim doprinosom razvoju kulture i obrazovanja obezbedila je sebi mesto među najznačajnijim institucijama ovog kraja i Srbije.

Promocije

Ispovest velikog gitariste Zbirka pesama Branislava Baneta Dimitrijevića

Bor, 12. novembra - U narodnoj biblioteci u Boru promovisana je knjiga pesama Branislava Dimitrijevića Ispovest velikog gitariste. Izdavač je borski Inorog a knjiga je objavljena u okviru biblioteke Zlatousti. O stvaralaštvu autora na promociji su govorili recezenti Milen Milivojević i Milan Mirić. Ispovest velikog gitariste peva o slikama iz stvarnog života, sa nostalgijom obojenom humorom. Ko je čitao Kišobran i šibicu, prvu knjigu ovog autora, videće da je druga knjiga nastavak prve: i po motivima i po pristupu i po načinu poetskog ostvarivanja. Razlika je samo u tome što više nema proze koja prati stihove. Bane Dimitrijević, dakle, pokazuje da je našao onu zlatnu nit koja autora čini prepoznatljivim... Narativni ton doprinosi čitljivosti pesama, koje su, sva je prilika (Bane Dimitrijević je muzičar) pisane i kao osnova za muzičku pratnju, što, u ovom slučaju, ne umanjuje poetsku (i svaku drugu) vrednost pesama.

Prva "Beležnica" Novi list Narodne biblioteke u Boru

U Narodnoj biblioteci u Boru predstavljen je prvi broj lista "Beležnica", novog glasila ove ustanove. List se pojavio u godini kada Biblioteka obeležava 130-ogodišnjicu, izlaziće četiri puta godišnje u tiražu od 500 primeraka. Predstavljajući glasilo, glavni i odgovorni urednik Jelica Živković istakla je da će čitaoci u "Beležnici" moći da pronađu odgovore na mnoga praktična pitanja koja se tiču knjige i čitanja i da će, u prvom redu žiteljima Bora ali i ostalima, pomoći u boljem razumevanju zavičajne prošlosti, bez koje nema ni prave budućnosti. Prvi broj lista, pored ostalog, sadrži priloge o prošlosti Biblioteke i razvoju bibliotekarstva na ovim prostorima, stručne tekstove iz kulturne istorije Bora, osvrt na književne sesije koje su organizovane u borskoj biblioteci tokom agresije Nato pakta na našu zemlju, kao i niz drugih zanimljivosti.

Stanica Bor Zbirka pesama Milana Mirića

U Narodnoj biblioteci u Boru je promovisana zbirka pesama Milana Mirića Stanica Bor. Izdavač je borski Inorog, a knjigu je likovno opremio akademski slikar Zoran Stanković. Recezent je Branislav. V. Branković. Milan Mirić je pesnik sa zavidnim iskustvom. Iza sebe već ima četiri poetske knjige (uz dve zbirke priča). Svoj najnoviji (pesnički) rukopis vezao je za Bor, kao "usputnu" stanicu, kao mesto iz kojeg treba što pre da pođe dalje, ka svom pravom zavičaju, ka prostoru koji će mu pružiti utočište i sigurnost. Autor je rođen u Ljubljani 1947. godine. Do 1995. živeo je u Petrinji na Baniji. član je Udruženja književnika Srbije. Sada živi i radi u Boru. Objavio je knjige: Prsten od pijeska (1984), Prokletije (1996), Umnožen u ogledalima (1996), Svijetlost crnog duda (1997), Grad na nišanu - priče (1998), Futoške i druge priče (1999).

Izložbe

Likovni život u Fabrici kablova Izložba grupe u Narodnom muzeju u Zaječaru

Zaječar, 15. novembra - Povodom četvrt veka postojanja Fabrike kablova u Zaječaru, sedmorica autora, članova Likovne grupe Fabrike, priredilo je izložbu u zaječarskom Narodnom muzeju. Milojko Milošević, Siniša Jovanović, Miroslav Stevanović, Čedomir Jovanović, Miodrag Nenić, Predrag Milošević i Đole Pešić prikazali su publici 33 dela - slika, crteža i skulptura. Članovi ove grupe, uz slikarski i vajarski pribor, druže se više od 20 godina i za to vreme izlagali su u dvadesetak gradova u zemlji i inostranstvu. Kako je na otvaranju izložbe rekao Sergije Lajković, urednik kulturne rubrike lista "Timok", njihov umetnički doživljaj dostiže zvezdane trenutke kad ih obuzmu zavičajne teme. Vraćanje poreklu, pradedovskom ognjištu, predelima iz dečačkih snova, ljudima i zbivanjima kada je sve bilo mnogo običnije, jednostavnije, prisnije, ljudskije - snažan je i neiscrpan izvor njihovog likovnog rukopisa i kreativnog iskaza.

Slike Branka Dinića Umetnik iz Zaječara izlaže u Boru

Bor, 28. oktobra - Muzej rudarstva i metalurgije u Boru i Narodni muzej u Zaječaru priredili su u Boru izložbu slika zaječarskog akademskog slikara Branka Dinića. Izloženo je četrdesetak dela, ulja na platnu, umetnika koji je svoje višedecenijsko bavljenje likovnom umetnošću usmerio u dva pravca: javni - kroz rad u školi i intimni - kroz slikanje kao životni izbor i vokaciju. Pedagoški rad iskoristio je za podučavanje generacija gimnazijalaca u Boljevcu i Zaječaru slikarskoj veštini, ali i teoriji, estetici, istoriji umetnosti... Ta njegova delatnost nije iscrpela Dinićev stvaralački nagon. Neumorno je slikao i eksperimentišući došao do ličnog slikarskog i tehničko-tehnološkog postupka, koji mu je bio neophodan za slikanje izabranih motiva. Na ovogodišnjem predstavljanju, raniji tematski zaokret ka segmenu, u potpunosti zaokuplja umetnikovu pažnju.Predmet interesovanja isključivo postaje elementarna priroda: zemlja, stena, kamen, biljke, koje slika fragmentarno, namerno izbegavajući klasično predstavljanje pejzaža... Branko Dinić je rođen 1937. godine u Ljubljani. Gimnaziju i Akademiju za likovne umetnosti završio je u Beogradu. Bio je dugogodišnji pedagog. Penzionerske dane živi u Zaječaru.

Kandićev povratak Boru Retrospektivna izložba povodom 40 godina stvaralaštva

Bor, 14. oktobra - Akademski slikar Jaroslav Kandić, koji sada živi u Beogradu, a od početka šezdesetih do 1972. godine boravio je u Boru, priredio je u ovom gradu retrpospektivnu izložbu povodom 40 godina svog plodnog stvaralaštva. U Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije, do kraja oktobra izloženo je pedesetak radova u različitim tehnikama koji ilustruju različite faze kroz koje je umetnik prošao, od 1959. godine, kada je, po završetku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića, naredne godine postao član ULUS-a i izlagao na Oktobarskom salonu, pa do naših dana. Kandić je u Boru samostalno izlagao 1961, 1962, 1963, 1966, 1969. i 1972. godine, kada je živeo i radio u tom gradu kao profesor Gimnazije. Godine 1969. organizovana je izložba kao karavan slika u Timočkoj krajini. Dobitnik je prve Oktobarske nagrade Bora za likovnu delatnost, a Skupština opštine Bor i Muzej rudarstva i metalurgije organizatori su sadašnje retrospektivne izložbe čiju je postavku uradio kustos ovog muzeja Dušan Kabić.

Revija stvaralaštva Godišnja izložba Udruženja "Vane Živadinović"

Bor, 7. oktobra - Članovi Udruženja likovnih umetnika "Vane Živadinović" u Boru, prikazali su svoje stvaralaštvo na Šestoj godišnjoj izložbi u Galeriji borskog Muzeja rudarstva i metalurgije. Izložba je organizovana u već ustaljenom oktobarskom terminu i revijalnog je karaktera, a javnosti na uvid svoja dela ponudilo je 26 autora iz Bora koji su izložili šezdesetak radova. Namera je da se publici prikaže sva raznolikost interesovanja stvaralaca u oblasti likovnih umetnosti. Ovakva koncepcija omogućila je prikaz različitih disciplina, tehnike, poetike, stilskih oprdeljenja izražajnih nivoa i kvaliteta radova. Na izložbi su zastupljena dela akademskih umetnika, studenata umetničkih fakulteta, nastavnika likovne kulture, ali i inženjera, pravnika tehničara, istoričara umetnosti i drugih. Čine je radovi iz oblasti fotografije, primenjene umetnosti, grafike, keramike, slikarstva, vajarstva... Pogledajte detalje o učesnicima i izložene radove...

Slikari iz susedstva Izložba likovnih umetnika iz Rumunije u Majdanpeku

U Gradskoj galeriji u Majdanpeku, uz prigodnu svečanost otvorena je izložba rumunskih umetnika iz Turn Severina. Izlažu pet slikara: Dana Merca-Miklauš (Dana Mercea-Miclaus), Jon Merca (Ioan Mercea), Konstantin Plavicu (Constantin Plavitu), Joana Fenešan (Ioana Fenesan), i Georgi-Marijan Fenešan (Gheorghe-Marian Fenesan). Izložba je otvorena povodom dana opštine Majdanpek i trajaće mesec dana.

Skulpture u bronzi Izložba 15. Umetničke kolinije "Bakar"

U Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, na Dan rudara Srbije, 6. avgusta, otvorena je tradicionalna izložba skulptura nastalih u Umetničkoj koloniji "Bakar". Borskoj publici ovog puta predstavili su se učesnici petnaestog, jubilarnog saziva Kolonije, vajari: Vojin Stojić, Tomislav Todorović i Milan Blanuša iz Beograda, Mirjana Kojić iz Kikinde, Ljubomir Denković iz Novog Sada i Bratislav Petrović iz Bora. Izložbu je otvorila direktor borskog Muzeja Rudarstva i metalurgije Slađana Đurđekanović i posebno se zahvalila Rudarsko - topioničarskom basenu Bor i Skupštini opštine Bor, pokroviteljima kolonije, kao i Ministarstvu kulture Srbije, koje je koloniju uvrstilo u krug manifestacija od posebnog interesa i finansijski je podržava.

Portreti Zorana Stankovića Galerija Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru

Borsko kulturno leto osveženo je još jednom likovnom izložbom: u Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije u julu je otvorena izložba portreta akademskog slikara Zorana Stankovića. Reč je o portretima dece nastalim tokom Stankovićevog rada na likovnom opremanju knjiga Izdavačke kuće "Nolit", koji su tako postali dostupni svim čitaocima. Izborom najteže slikarske tehnike - akvarela za predstavljanje lika, autor, prema rečima Slađane Durđekanović, istoričara umetnosti i direktora borskog Muzeja, potvrđuje svoju slikarsku virtuoznost. Nije iznenađujuće što ovu galeriju predstavljaju portreti devojčica i dečaka školskog uzrasta. Bavljenje pedagoškim radom omogućilo je Zoranu Stankoviću da upozna buduće ljude, da se uživi u njihovu psihologiju. Zadivljujuća je lakoća i svežina slikarskog postupka i mogućnost saopštavanja osobenosti karaktera tih budućih ljudi, a opredeljenost ka slikanju dečjih portreta govori o Stankovićevoj ljubavi prema deci i humanističkom karakteru ličnosti autora u celini. Zoran Stanković je završio Akademiju primenjenih umenosti u Beogradu, na odseku slikarstva u klasi profesora Gradimira Petrovića i Milorada Medića. Samostalno je izlagao u Boru i Beogradu i na više kolektivnih izložbi i učestvovao u radu stručnih ekipa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture na konzervaciji ikona, fresaka i mozaika. Sada radi u Centru za kulturu u Boru kao umetnički rukovodilac Škole za likovne talente.

Izdanja

Kladovo između dva rata Autor: Dr Branislav Gligorijević

Kladovo, decembra - Iz štampe se pojavila knjiga "Kladovo i okolina između dva svetska rata" čiji je autor doktor Branislav Gligorijević a izdavač Istorijski arhiv u Negotinu. Autor rečima slika sumorne poratne dane od 1918. i ujedinjenja jugoslovenskih naroda do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata, ali mnogo više vedriju i lepšu stranu života u tadašnjoj varošici od tri hiljade stanovnika. Posebno obeležje starog Kladova između dva svetska rata bile su mnogobrojne kafane i svirači, pa je grad dobio epitet vesele varoši. Osim toga, lepo se živelo i od vinogradarstva i ribarenja. - Knjiga je zanimljiva i po mnogo čemu originalna, jer predstavlja period koji je u srpskoj istoriografiji dugo bio zapostavljan - kaže Božidar Blagojević, direktor Istorijskog arhiva u Negotinu. - Autor, kao savesni istoričar i dobar pripovedač, pronikao je u život Kladova i jedno vreme o kome se i sada rado govori. Obično se kaže da tako lepu knjigu mogu da napišu samo oni koji srcem i dušom osećaju svoj kraj. Doktor Gligorijević je to uradio kao da mu je ova varoš zaista zavičaj.

Priče o zdravlju Drugi tom knjige Prim. Dr Petra Paunovića

U Izdanju Zavoda za zaštitu zdravlja "Timok" u Zaječaru pojavio se iz štampe drugi tom knjige Prim. Dr Petra Paunovića "Priče o zdravlju", s naslovom "Duševno zdravlje". Knjiga je nastala kao rezultat višegodišnje saradnje ovog neumornog pregaoca na polju zdravstvenog prosvećivanja s radio stanicama na području Timočke krajine: Radio Zaječarom, Radio Borom, Radio "Krajinom" u Negotinu i Radio "Đerdapom" u Kladovu. Od 1989. godine do danas kroz etar je emitovano više od 1.700 njegovih priloga o zdravlju, od kojih je najveći broj o duhovnom zdravlju, što je i tema knjige. Moto svake od emisija bilo je ljudsko, narodno pitanje: "Šta ste danas učinili za vaše zdravlje?" Istim pitanjem Prim. Dr Petar Paunović, Pera doktor, kako ga u ovom kraju znaju, započeo je i svoju najnoviju knjigu, koju je posvetio, kako kaže, narodu Timočke krajine, s ljubavlju... Neuobičajenog formata, knjiga je pisana zanimljivim i popularnim stilom, lako je čitljiva pa će, nesumnjivo, naići na zapaženo interesovanje čitalačke publike. Kao i ostale priče o zdravlju i ove u knjizi proistekle su iz ideja koje je narod prikupio u svom iskustvu i pokrenuo, a neke su i napisane, po rečima autora, posle razgovora s običnim ljudima kojima je do zdravlja stalo.

Jubilarna "Buktinja" Deseti broj negotinskog časopisa

Svetlo dana je ugledao jubilarni, deseti broj "Buktinje", časopisa za kulturu, umetnost i književnost, čiji je izdavač Književna omladina opštine Negotin, a glavni i odgovorni urednik Miodrag Zlatković. Redakcija koju čine još četvoro članova: Zdenka Golubović, Gradimir Stanisavljević, Bojana Pavlović i Zoran Stanković, smogla je snage da i u otežanim okolnostima časopis opremi dobrim prilozima. Pored ostalog, objavljena su sećanja novinara Jovanke Stanojević na početak aprila ratne '99, prilozi o 65 godina Muzeja krajine u Negotinu Gordana Janjića, o vratnjanskim prerastima Božidara Vasiljevića i 10 godina Zavičajne galerije "Muzej crne krajine" Vlaste Mladenovića. Tu su i stihovi sa literarnog konkursa JKP "Badnjevo", učenika osnovnih i srednjih škola, kao i izbor proze i poezije više stvaralaca iz ovog kraja i aforizama Sergija Lajkovića.

Muke po Makarenku Prilozi nastavnom izučavanju književnosti

U uzdanju knjaževačkog Zlatotiska iz štampe je izašla knjiga Muke po Makarenku - prilozi nastavnom izučavanju književnosti autora Branislava V. Brankovića. Knjiga je sastavljena od tekstova koji su nastajali u širokom vremenskom rasponu, počev od 1975. godine pa do 1992. Po zamisli autora, pesnika i profesora književnosti koji živi i radi u Zaječaru, knjiga nudi rezultate njegovog višegodišnjeg bavljenja književnošću i pedagoškim radom. Profesor Branković svojom prvom knjigom ovakve vrste, pristupa nastavi i kao teoretičar i kao kritičar. Knjiga sadrži analize književnih štiva iz školskog programa koje su metodičko-didaktičkog karaktera i odnose se mahom na narodne pesme (lirske i epske) i prethodno su već objavljene (neke i više puta) u našoj stručnoj periodici. Prema oceni recezenta Ljubiše Rajkovića Koželjca Branković je ispoljio smisao ne samo za istančano razumevanje dubinskih slojeva poetskog teksta već i za njegovo adekvatno integralno interpretiranje na času. Većina tekstova proistekla je iz već bogatog Brankovićevog nastavničkog iskustva. Nastali iz prakse i za praksu, ti tekstovi će, nema sumnje, biti od ne male koristi za nastavu književnosti u našim osnovnim i srednjim školama. Knjiga stoga predstavlja i izvesnu vrstu priručnika, dragocenog i neophodnog u nastavnoj praksi.

Ponovo "Jestonija" Drugo izdanje knjige Stevana Ćirkovića

Književni klub Inorog u Boru priprema drugo izdanje knjige Stevana Ćirkovića Jestonija. Za razliku od prvog, ratnog, skraćenog izdanja, protestni ep "Jestonija" će biti objavljen u celini i sadržaće 133 pevanja. Ratno izdanje "Jestonije" naišlo je na veliko interesovanje, a najviše priznanje dobilo je od Ministarstva za kulturu Republike Srbije, pošto ga je uvrstilo u Fond dela od nacionalne važnosti.